Standardi za nas i za druge

Sve veća i veća je frustracija u administraciji Baraka Obame zbog nerazumevanja na koje i dalje nailazi američka spoljna politika. Ona očekuje da se prizna napor da se neke stvari u toj politici promene, a pogotovo zato što je, generalno, američki nastup u svetu skromniji i realniji. Neke od ključnih promena koje je ova administracija pokrenula su „restartovanje” odnosa sa Rusijom, u kojima Amerika tretira Rusiju iskrenije kao partnera i prihvata ruske interese vezane za prostor bivšeg SSSR-a, zatim mnogo agresivniji i kritičniji nastup (bar za sada) prema Izraelu, dok je i sam predsednik u više navrata pokazao veću otvorenost prema islamskom svetu.

Sve ovo u administraciji vide kao uspeh i kao veliku razliku u odnosu na politiku prethodne administracije. I baš zbog toga su zbunjeni što nema naglih pomaka kad je reč o podršci i razumevanju za američke interese i stavove u svetu. Ankete pokazuju vrlo blagi rast pozitivnog mišljenja o Americi u pojedinim zemljama sveta, pogotovo u Evropi. Jedan od razloga zašto je tako nalazi se u tome da su u celom svetu, pa i u samoj Americi, bila prevelika očekivanja od predsednika Obame. Suprotno tome, dosadašnji rezultati su veoma skromni, a u nekim ključnim stvarima, uopšte nisu ostvareni.

Na primer, očekivalo se da će Obama jasno i u potpunosti da prekine gruba kršenja ljudskih prava i kršenje međunarodnog prava vezanog za borbu protiv terorizma. Nažalost, iako se retorički ova administracija oštro distancirala od torture i nedela iz prethodne administracije, ipak je odlučila da ne goni činovnike prethodne administracije koji su direktno odgovorni za iznalaženje pravnih razloga za opravdavanje mučenja kao legitimnog sredstva borbe protiv terorizma. Uz to, mimo svih predsednikovih obećanja, u Gvantanamu i zatvorima u Avganistanu i dalje ima zatvorenika, od kojih mnogi nikada nisu izvedeni pred sudije niti znaju zbog čega su pritvoreni.

U američkoj administraciji postoji trend da se američki vojnici i službenici štite od mogućih gonjenja međunarodnih sudova, ali sada ima pokušaja da se zaštite i pred američkim sudovima. Tako se desilo da Stejt department pre par sedmica zatraži hitno donošenje nove rezolucije u Donjem domu američkog Kongresa, kojom bi se zaštitili američki službenici u kancelariji visokog predstavnika u Bosni i u međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu. Jednostavno, ovo je pokušaj da američke diplomate i službenici dobiju imunitet pred sopstvenim sudovima, čime bi praktično postali građani višeg reda. Dobili bi zakonom položaj koji je u direktnoj suprotnosti sa američkim ustavom koji garantuje da su svi građani jednaki pred zakonom. Činjenica da Stejt department žuri da izlobira ovaj zakon u Kongresu govori o tome da je svestan da su američki službenici kršili međunarodno pravo, pa čak i američke zakone u toku svog rada u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji i da želi da unapred spreči svaki pokušaj da odgovaraju za to.

Problem sa ovakvim potezima je da oni potpuno urušavaju sve dobro što Amerika čini u svetu, jer vrlo jasno pokazuje da Amerika ima jedan standard za sebe, a potpuno drugi za sve ostale. Vrlo je teško graditi dobar imidž u svetu na osnovi mišljenja da je neko zbog američkog državljanstva iznad svih zakona i da ne mora ni na koji način da odgovara za svoja dela. Znamo da je ovakav pristup odgovornosti u poslu jedan od ključnih faktora koji je izazvao globalnu ekonomsku krizu, jer su bankari i tajkuni sa Volstrita verovali da su iznad svih drugih građana. Politika ove administracije utvrđuje jednu ružnu sliku Amerike, gde i američka vlada vidi sebe kao vlast iznad svih drugih vlasti, koja nema nikakvih obaveza prema međunarodnom pravu, pa možda ni prema sopstvenom ustavu.