Reforma pravosuđa nije Gordijev čvor

Re­for­ma pra­vo­su­đa ni­je Gor­di­jev čvor, ali ni­je ni jed­no­stav­na. Gre­ške se mo­gu is­pra­vi­ti. Evrop­ska ko­mi­si­ja ima za­mer­ke, ali one ni­su neo­t­klo­nji­ve.

Re­for­ma pra­vo­su­đa je ogro­man po­sao. Mre­ža su­do­va je pro­me­nje­na go­to­vo iz te­me­lja, a iz­bor naj­bo­ljih kan­di­da­ta za su­di­je ni­je lak po­sao. Is­pra­vlja­nje gre­ša­ka ne pod­ra­zu­me­va kr­še­nje za­ko­na, već tra­že­nje na­či­na da se uoče­ni pro­pu­sti pre­va­zi­đu i da se svi pro­ble­mi re­še na ra­ci­o­na­lan na­čin.

Ako je na­pra­vlje­na gre­ška u pro­ce­ni bro­ja po­tre­bih su­di­ja, ne­po­treb­no je tra­ži­ti kriv­ca za to. Isti­na je da ni­je sve­jed­no onim do­brim kan­di­da­ti­ma ko­ji ni­su iza­bra­ni sa­mo za­to što pri­li­kom op­šteg iz­bo­ra ni­je bi­lo do­volj­no me­sta, a ko­ji će ve­ro­vat­no bi­ti iza­bra­ni na do­pun­skom i do­dat­nom kon­kur­su.

U ovom tre­nut­ku Sr­bi­ja ima 185 su­di­ja ma­nje ne­go što tre­ba da ih ima po naj­no­vi­jim pro­ce­na­ma. Vi­šem su­du u Be­o­gra­du ne­do­sta­je 25 su­di­ja, a Pr­vom osnov­nom su­du u Be­o­gra­du čak 31. Na do­pun­skom kon­kur­su bi­će iza­bran 81 su­di­ja, a na do­dat­nom još 104. Taj po­sao će Vi­so­ki sa­vet sud­stva za­vr­ši­ti to­kom le­ta.

Kri­ti­ke jav­no­sti i po­je­di­nih po­li­ti­ča­ra tr­pe i iza­bra­ne i ne­i­za­bra­ne su­di­je, kao i oni ko­ji su te­me­lje re­for­me po­sta­vi­li za­ko­ni­ma, ali i oni ko­ji su nad­le­žni da te za­ko­ne do­sled­no spro­vo­de. U ta­kvoj at­mos­fe­ri ni­je la­ko ra­di­ti i do­no­si­ti od­lu­ke.

Srp­ski su­do­vi ra­de i su­de, iako još ni­je sve na svom me­stu. Evrop­ska ko­mi­si­ja do­la­zi kra­jem ma­ja u Be­o­grad, a u nje­nim za­mer­ka­ma ne tre­ba tra­ži­ti po­vod za iz­ja­ve da „re­for­ma ni­je us­pe­la”.

Cilj je da pro­ces re­for­me bu­de uspe­šno za­vr­šen, ka­ko je iz­ja­vi­la mi­ni­star­ka prav­de Sne­ža­na Ma­lo­vić, a evrop­ski struč­nja­ci će u to­me po­mo­ći srp­skim vla­sti­ma.

Sle­de­će ne­de­lje oče­ku­je se i pr­vi zva­nič­ni sa­sta­nak mi­ni­star­ke prav­de sa pred­stav­ni­ci­ma Dru­štva su­di­ja Sr­bi­je.

Ustav­ni sud Sr­bi­je ta­ko­đe ra­di svoj po­sao. Na­ja­vlje­no je da će pr­va sed­ni­ca, na ko­joj će se od­lu­či­va­ti o žal­ba­ma ne­i­za­bra­nih su­di­ja, bi­ti odr­ža­na već sle­de­će ne­de­lje. Zah­tev Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva da se sa tim od­lu­či­va­njem za­sta­ne dok se ne na­pi­šu sva obra­zlo­že­nja oce­njen je kao neo­sno­van. Iako je Vi­so­ki sa­vet naj­vi­še sud­sko te­lo, tre­ba zna­ti da je ono pred Ustav­nim su­dom sa­mo stran­ka u po­stup­ku, kao što je tu­ži­lac sa­mo stran­ka u po­stup­ku pred su­dom.

Za­ko­no­dav­ci ni­su pred­vi­de­li prav­ni lek za ne­i­za­bra­ne su­di­je jer „su­dij­ska du­žnost pre­sta­je su­di­ja­ma ko­je ni­su iza­bra­ne po si­li za­ko­na”. Isti­na je da nig­de ne pi­še da oni ima­ju pra­vo na po­je­di­nač­na obra­zlo­že­nja, u ko­ji­ma će bi­ti na­pi­sa­ni i obra­zlo­že­ni kon­kret­ni raz­lo­zi zbog ko­jih od­re­đe­ni su­di­ja ni­je iza­bran, ali se po­ka­za­lo da su kon­kret­ni raz­lo­zi neo­p­hod­ni da bi mo­glo da se kre­ne da­lje. Na pri­mer, ko­le­gi­ju­mi su­do­va iz­ja­šnja­va­li su se o kan­di­da­ti­ma ko­ji su se pri­ja­vi­li na do­pun­ski kon­kurs, a da pri tom ni­su ima­li in­for­ma­ci­je o to­me zbog če­ga ti kan­di­da­ti ni­su iza­bra­ni u de­cem­bru. To ne zna­ju ni sa­mi kan­di­da­ti, osim onih ko­ji „sa­mi naj­bo­lje zna­ju šta su ra­di­li”.

Zna­tan broj biv­ših su­di­ja ni­je iza­bran zbog ne­do­stoj­no­sti, ali su sa nji­ma u istom ko­šu i oni ko­ji su bi­li do­stoj­ni. Tek sa po­je­di­nač­nim obra­zlo­že­nji­ma mo­že da se po­stig­ne raz­dva­ja­nje ži­ta od ku­ko­lja, ali po­je­di­nač­na obra­zlo­že­nja ni­su pred­vi­đe­na za­ko­nom. Ni­su ni za­bra­nje­na, pa je Vi­so­ki sa­vet sud­stva ipak iz­gla­sao od­lu­ku da se ona na­pi­šu u vi­du od­go­vo­ra na žal­be ne­i­za­bra­nih kan­di­da­ta Ustav­nom su­du. Biv­še su­di­je ih ne­će do­bi­ti na kuć­ne adre­se, ali će mo­ći da ih vi­de u pred­me­ti­ma pred Ustav­nim su­dom. Do sa­da je tom su­du do­sta­vljen 61 po­je­di­nač­ni od­go­vor Vi­so­kog sa­ve­ta na žal­be.

Sa­mo struč­ne za­mer­ke i kon­struk­tiv­ni pred­lo­zi ot­klo­ni­će ne­do­stat­ke u re­for­mi pra­vo­su­đa, ko­ja ni­je ni mo­gla bi­ti sa­vr­še­na s ob­zi­rom na obim svih po­slo­va u tom pro­ce­su. Sve la­ič­ke i po­li­tič­ke kri­ti­ke pro­ce­sa re­for­me još su pre­u­ra­nje­ne, ali su u od­re­đe­nim kru­go­vi­ma oči­gled­no neo­p­hod­ne.

U na­me­ri da dis­kre­di­tu­ju u jav­no­sti lju­de ko­ji do­no­se su­štin­ske od­lu­ke u pro­ce­su re­for­me pra­vo­su­đa, ne­ki po­li­ti­ča­ri su čak pri­be­gli i neo­vla­šće­nom sni­ma­nju slu­žbe­nih raz­go­vo­ra. Naj­lak­še je pro­iz­vo­di­ti afe­re. Taj srp­ski spe­ci­ja­li­tet ne­će po­mo­ći us­po­sta­vlja­nju efi­ka­snog i ne­za­vi­snog sud­stva, u ko­je tre­ba da ima­ju po­ve­re­nja i gra­đa­ni Sr­bi­je i stra­ni in­ve­sti­to­ri. Ula­zak na­še ze­mlje u Evrop­sku uni­ju zah­te­va od­go­vor­nost, po­u­zda­nost i prav­nu si­gur­nost.

Alek­san­dra Pe­tro­vić

------------------------------------------------------------------------------------

Jan­ko­vić po­kre­nuo po­stu­pak o za­ko­ni­to­sti od­lu­ka VSS

Re­pu­blič­ki za­stup­nik gra­đa­na Sa­ša Jan­ko­vić iz­ja­vio je ju­če Tan­ju­gu da je po­čet­kom ma­ja po­kre­nuo po­stu­pak kon­tro­le za­ko­ni­to­sti od­lu­ka Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva pri­li­kom re­i­zbo­ra su­di­ja ko­jim se ne­će pre­ju­di­ci­ra­ti po­stu­pak ko­ji je u to­ku pred Ustav­nim su­dom Sr­bi­je. „Ustav­ni sud je taj ko­ji tre­ba da ka­že da li je sva­ki kan­di­dat tre­ba­lo da bu­de iza­bran i da li su pra­va kan­di­da­ta pri­li­kom iz­bo­ra na su­dij­ske funk­ci­je po­vre­đe­na”, re­kao je Jan­ko­vić.

On je ob­ja­snio da u po­stup­ku ko­ji je po­kre­nuo kao om­bud­sman ne ula­zi u pi­ta­nje iz­bo­ra na su­dij­sku funk­ci­ju već da li su se pri­li­kom iz­bo­ra nad­le­žni pri­dr­ža­va­li na­če­la do­bre upra­ve. „Upi­tao sam za­što kan­di­da­ti ko­ji ni­su iza­bra­ni, u re­še­nji­ma ko­ja su do­bi­li, ne­ma­ju po­u­ku o prav­nom le­ku, za­tim da li im je da­ta mo­guć­nost da se iz­ja­sne o okol­no­sti­ma ko­je opo­vr­ga­va­ju pret­po­stav­ku da is­pu­nja­va­ju uslov za iz­bor i za­što ni­su na­ve­de­ne či­nje­ni­ce ko­je su slu­ži­le za oba­ra­nje te pret­po­stav­ke, kao i da li je vo­đe­no ra­ču­na o rav­no­mer­noj za­stu­plje­no­sti na­ci­o­nal­nih ma­nji­na pri­li­kom iz­bo­ra”, ob­ja­snio je Jan­ko­vić.

Jan­ko­vić ka­že da ovim po­stup­kom, i ako se utvr­di da su po­sto­ja­li pro­pu­sti, on ne­će pre­ju­di­ci­ra­ti od­lu­ku Ustav­nog su­da ko­ji ra­di svoj deo po­sla.

Za­štit­nik gra­đa­na je is­ta­kao da je ogrom­no in­te­re­so­va­nje za akt ko­jim je po­kre­nut ovaj po­stu­pak i da će za­to on bi­ti do­stu­pan na saj­tu om­bud­sma­na u po­ne­de­ljak.

Za­štit­ni­ku gra­đa­na je pri­sti­glo 134 pri­tu­žbi onih ko­ji ni­su iza­bra­ni na su­dij­sku funk­ci­ju.

Tan­jug