Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vozom i dalje preko Bosne

Хидроелектрана "Бајина Башта"

Od našeg dopisnika

Sarajevo,17. maja – Problem definisanja granice između Bosne i Hercegovine i Srbije otvoren je i nakon 18 godina od raspada bivše SFRJ, a aktuelizovan je pre nekoliko dana na sastanku nadležnih komisija ove dve države koji je, nakon četvorogodišnje pauze, održan u Sarajevu. Naredni bi trebalo da se održi krajem sledećeg meseca u Beogradu.

„Deblokiran je rad državnih komisija za granice i to je nešto što je vrlo važno. Dakle, nastavljaju se pregovori oko razgraničenja i identifikacije granice, a na koji način i kako će biti okončani o tome je rano govoriti”, izjavila je za „Politiku” predsedavajuća Državne komisije za granice BiH Slavica Vučić, dodavši da je sastanak u Sarajevu završen samo na nivou dogovora o načinu budućeg rada.

Pregovori o konačnom utvrđivanju granice BiH sa Srbijom započeti su još pre devet godina, održano je desetak neuspelih sastanaka komisija za granice, nakon čega su razgovori prekinuti i problem „gurnut pod tepih”. Za neuspele pokušaje kritiku je trpela, uglavnom, srbijanska strana, „zato što je insistirala na razmeni određenih teritorija na granici sa BiH”.

„Srbija jeste imala određene teritorijalne zahteve u vezi sa korekcijom granice sa BiH, i to na četiri lokacije: dve na kojima se nalaze hidroelektrane ’Zvornik’ i ’Bajina Bašta’, a dve u blizini Priboja, odnosno Rudog. Članovi srbijanske komisije ponovili su taj zahtev i na sastanku u Sarajevu, ovoga puta ne tako kruto kao ranije”, kaže direktor Geodetske uprave FBiH i član bosanskohercegovačke Komisije za granice Željko Obradović.

Srbija je, podseća on, istovremeno tražila da sporna teritorija bude razmenjena pre nego što se obavi identifikacija granice i potpiše bilateralni granični ugovor, što je suprotno stavu bh strane, zapravo Saveta ministara BiH koji smatra da „prvo treba izvršiti identifikaciju granice pa tek onda razgovarati o njenim, mogućim, korekcijama”.

Obradović veruje u uspeh rada ovdašnjih komisija iz razloga što su u međuvremenu određeni sporazumi potpisani, ili su pred potpisivanjem, što otvara mogućnost dolaženja i do drugačijeg načina rešavanja četiri sporne tačke.

„Razmena teritorije, odnosno korekcija granice nije jedino rešenje i ne treba to ultimativno postavljati. Problem pruge Beograd – Bar, koja jednim delom prolazi kroz teritoriju BiH može se rešiti, na primer, međudržavnim dogovorom, kao što je to urađeno i u nekim drugim slučajevima”, sugeriše on.

Da li su stavovi srbijanske strane, kako tvrdi naš sagovornik, „mekši”, ili ne, to je manje važno u odnosu na razloge zbog kojih se mogućnost teritorijalne razmene ne može baš tako olako ignorisati, a još manje predstavljati kao „novi srpski tajni plan o etničkom čišćenju”, kako je to svojevremeno izjavio Muharem Cukle, predsedavajući bivše Komisije za granice BiH.

Nesporno je da deo pruge Beograd – Bar, od Jablanice do Štrbaca, prolazi teritorijom BiH, da hidroelektranu „Zvornik”, koja pripada Srbiji, granica deli na dva dela, kao što deli i hidroelektranu „Bajina Bašta”. Selo Sastavci, odnosno zaseok Međurečje na delu granice pribojske i ruđanske opštine, koje teritorijalno pripada BiH, ali je sa svih strana okruženo teritorijom Srbije, opet je priča za sebe. U Sastavcima živi oko 1.400 žitelja, od kojih dve trećine živi na teritoriji pribojske opštine i svakodnevno četiri puta prelaze granicu da bi stigli do posla ili škole. U Međurečju, dakle na teritoriji BiH, živi tek 150 stanovnika, okruženih lokalnim institucija i organizacijama na kojima stoji natpis SO Priboj.

Sarajevski mediji su, takođe, izvestili da su nakon četiri godine nastavljeni razgovori državnih komisija za granice. Međutim, neki od njih, „San” na primer, iskoristili su i ovu priliku kako bi se, na njima svojstven način, „obračunali” sa srpskom stranom.

„Zanimljivo je da srbijansku delegaciju na razgovorima o granici predvodi Zdravko Ponoš, bivši general kojeg je svojevremeno sa funkcije načelnika Generalštaba Vojske Srbije smenio srbijanski predsednik Boris Tadić”, navodi „San” i objašnjava da je Ponoš smenjen zato „što je kritikovao politiku odbrane i način trošenja budžetskih sredstava, zbog čega se sukobio sa ministrom odbrane Srbije Draganom Šutanovcem.

Dušanka Stanišić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.