Kada Slovenci i Srbi ogovaraju Hrvate

U Johanezburg, pa onda kojekuda diljem Južne Afrike, stižu vidno zabrinuti ljudi zbog kriminala za koji ovde gotovo sa ponosom govore kako jeste primitivniji od evropskog, ali je savršeniji i brutalniji.

Naši fudbaleri su malo podizali obrve kada su pročitali prvo uputstva koja im je priredio Fudbalski savez Srbije, a potom kada su saznali još ponešto. Recimo da na malo sporednijim putevima piše ZONA OTMICA, pa onda upozorenje da obavezno treba bežati od brojnih prosjaka pošto su oni majstori da vam prirede najneprijatniju scenu, naravno sa usputnom krađom novca...

Ima tih zapovesti još, ali da ne plašimo naše ljude koji su namerni da dođu na Mundijal. Naravno, skloni smo da verujemo da je onako kako kaže Vladimir Vermezović, koji je kao trener upoznao ovdašnji svet. Dosta se preteruje oko svega toga, a da ima krađe ne kažem da nema.

Dakle, još niko nikoga nije ujeo, a da li će, ne zna se.

Najvažnije je da su naši igrači daleko od svega ovoga, da su smešteni u hotel broj 1 u Južnoj Africi. Selektor Antić ne kaže da je teren koji je našoj reprezentaciji dodeljen za treninge loš, ali nameran je da ga zameni drugim igralištem, jer okolina dodeljenog nam placa za treninge deluje depresivno, smatra i ovde vrlo popularni stručnjak.

Ne drži selektor da je taj detalj od preterano velike važnosti, ali ne krije da mu je to pitanje važno. Hteo je, kada niste napadni žurnalist i u čoporu, da odgovori na pitanje koje publiku najviše zanima. Dakle, da li ima neke tajne u pogledu spremnosti za start svakog pojedinca. Nema, kaže, stvarno nema.

Veličina trenera i jeste u njegovoj sposobnosti da istodobno živi svoj ali i živote svih svojih izabranika. Brine, kombinuje, razmišlja...Jednog trena pozva Laneta Jovanovića, pokaza mu nešto nalik kaišu za ručni sat, i reče da ide to da kupi u apoteci na ogromnom minhenskom aerodromu, a onda da se odmah pročuje zašto je on to kupio. Izvede hitronogi napadač „operaciju” kako dolikuje, i za tili čas apoteka bi puna naših reprezentativaca.

Selektor Antić, koji je taj platinum isprobao, kaže da on blagotvorno utiče na smanjenje tenzija ili stresa, i da organizam drži u harmoničnom stanju. Bitno je da spravica u vidu kaiša sme da se nosi oko ruke i za vreme utakmice.

Bejaše neko vreme na minhenskom aerodromu oko naših reprezentativaca grupa Slovenaca, koji su krenuli u Južnu Afriku da bodre svoju reprezentaciju. Baš su bili prijateljski raspoloženi prema Orlovima. Sve znaju o ovim glavnim igračima i predviđaju nam veoma visok plasman. Potom su se Slovenci sprijateljili sa grupom navijača naše reprezentacije, a onda nije izostalo balkansko ogovaranje. Ogovarani su Hrvati, naravno. Ali. ne na onaj način mrzitelja do ratnog istrebljenja, daleko bilo. Fudbal spaja ljude, a to što će dva Balkanca ogovarati trećeg čim ovaj „okrene leđa“, ostaće naš dugovečni folklorni znak.

Naši stasiti momci, za kojima se okreće i staro i mlado, doživeli su velike simpatije i mladih Nemica na aerodromskim šalterima, kojima su obećali da će biti nežni prema njihovoj reprezentaciji 18. juna u Port Elizabetu.

Kod nas kao da ni jedan pisani tekst ili govorni izraz nema važnosti ako se ne kaže kakva je atmosfera među reprezentativcima. Da ponovimo da je atmosfera dobra. U zemljama ozbiljnog fudbala bi se iskidali od smeha kada biste napisali da je atmosfera dobra, jer je to nešto što se podrazumeva.

Ono, setićete se, kada nastaje lom, pa bar mi to moramo znati još iz vremena kada je na Šampionatu u Nemačkoj drug Tito lično prevario reprezentativce za premije. Kasnije će prevaranti biti znatno manje marke od druga Tita.

Ljutiće su fudbalski veziri kad čuju da je ova stranica „Politike” na kojoj nema cile-mile, niti se čuvaju bilo čije tajne, objavila da je sa igračima dogovor oko premija postignut.

Opisivaču događaja je obaveza i da kaže: čisto sumnjam da su se dogovorili. Klin i ploča nisu rod. U Srbiji smo.