Srećan uzlet ili – srećan put

Odluka o sudbini srpske reprezentacije na Mondijalu može da padne već sutra u Port Elizabetu, a nada može da potraje još, do našeg susreta sa Australijom u sredu, u Nelspruitu.

U našim opcijama sutrašnji meč sa Nemcima ima jasan sadržaj – ili srećan let, „orlovi”, ili srećan put kući.

Jeste Nemačka uvek Nemačka, i bar mi dobro znamo šta to znači i u reprezentativnoj i u klupskoj konkurenciji. Ali, ipak će biti da je ovo novo vreme, da je ovde mondijalski, to jest turnirski fudbal, i da je ,jednostavno, sve moguće. Ako su se naši reprezentativci definitivno oslobodili more i jarma na plećima zvanog nesrećni poraz od Gane – biće dobro.

Nama će možda do kraja Mondijala taj makar i jedan bod, koji smo imali u džepu do malerozne akcije Kuzmanovića, ostati kao gorka uspomena za najduže vreme, kao što je bio slučaj nepostojećeg penaltika na našu štetu u Španiji kada nam je danski sudija Sorensen otfikario glavu dosudivši nepostojeći jedanaesterac. Kuzmanovićeva ruka će se svakako useliti u galeriju kurioziteta na svetskim prvenstvima, ali i to je deo fudbala.

Važnije od toga je što se ovaj mladić izvukao iz šoka uz odlučujuću podršku saigrača, trenera Antića kao i doktora Miljka Ristića. To je mnogo važan momenat iz života „orlova” ovih dana.

A opet, neka ostane opšta maksima da su Nemci – Nemci, ma kakav tim imali, nisi ozbiljan partner ako nisi u stanju da ih kokneš među rogove. A kada jesi, kao što je bila moćna Crvena zvezda u svojoj čuvenoj pobedi nad Bajernom u Minhenu, još nisi završio posao iako je revanš susret na tvom stadionu.

Dakle, može se desiti da posle sutrašnjeg susreta s najjačim rivalom u našoj grupi, „orlovi” krenu kući, ako sudbina baš neće da ih pomiluje. Ali, ima još dve mogućnosti sem poraza. Pobeda bi bila idealna, a i sa remijem ne bi sve naše lađe bile potopljene, s tim što tada ne bismo spavali dok ne vidimo šta će se događati u dvorištima reprezentacija iz naše grupe.

Prodefilovale su pred divnim navijačima, ali sa odvratnim trubama u ustima koje Mondijal čine gotovo divljačkim, sve reprezentacije u prvim mečevima. I, ni jedna nije impresionirala igrom, a ni rezultatom osim „naše” Nemačke.

Mučili se Argentinci protiv Nigerije, Englezi nisu pobedili Ameriku i pri tome su ostavili najslabiji utisak od svih bivših šampiona. Italijani su imali porođajne muke u meču sa odvažnim Paragvajcima. Šta tek reći o Francuskoj. U potpunoj internacionalizaciji fudbala, nema reprezentacije čija gotovo polovina reprezentativaca ne igra u inostranim klubovima. Francuski slučaj je karakterističan, takav da bi „trikolori” jednostavno morali biti svetski prvaci. Dva igrača imaju u Barseloni, isto toliko u Čelziju, četiri u Arsenalu, po jednog u Mančester junajtedu i Bajernu, ali – velikom mukom su stigli do boda u startnom susretu sa Urugvajcima.

Mereni takvim činjenicama, „orlovi” i nisu previše razočarali na startu, s tim što je penal-peh ispao naša mora.

Tačno je da sve sada od naših igrača zavisi, ali ne baš sve. Biće mesta i za kalkulacije, naravno ukoliko s Nemcima bude kako želimo, a biće i zavisnosti od tuđih rezultata.

Na kraju, rezime dana bi bio: našima se ne ide kući, a Nemačka neka bude – Nemačka.

Inače, interesovanje navijača naše reprezentacije je maksimalno. Iako je mesto obračuna s Nemcima udaljeno hiljadu i po kilometara od Johanesburga, svi Srbi će na utakmicu.

I svi se nadaju da će Antićevi izabranici nadoknaditi propušteno u meču sa Ganom.