Diksi u Užičkoj 44

Još su u susedstvu odjekivali pijuci i lopate, jer vredni Kinezi i kad padne mrak grade novu kinesku ambasadu, a u raskošnom dvorištu američke rezidencije već su se čule prve trube i saksofoni. Gomila vozača palila je limuzine i klima-uređaje, dok su iz obližnje rezidencije britanskog ambasadora izlazili parovi i pojedinci u svečanim toaletama. Kontrastni zvuci, uključujući zujanje komaraca i ostalih bubica, mešaju se ovih letnjih večeri  najekskluzivnijom beogradskom ulicom.

U Užičkoj 44 preksinoć je Meri Vorlik, ambasadorka SAD, dočekivala zvanice: Srđan Šaper, Vlajko Senić, direktor policije Milorad Veljović, Ivan Tasovac, direktor Filharmonije, desetak gostiju u vojnim uniformama, Miljenko Dereta, Slobodan Homen, Nadežda Gaće... Povod za celovečernje druženje je mlađani sekstet „Vings ov Diksi”, reprezentativni deo Orkestra vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi, koji je na poslednjoj stanici turneje po Srbiji (bili su u Kragujevcu i Novom Pazaru) stigao da održi i koncert na letnjoj pozornici u bašti američke rezidencije. Sve belci, a izvode diksilend džez, melanholični bluz, onaj koji se povezuje sa vrelinom luke na Misisipiju, sa tragično nastradalim Nju Orleansom. Uz ovakve ritmove publika je navikla da viđa crne izvođače, ali moćni zvuk trube belog narednika Majka Riktera potapa celo Dedinje nostalgičnom arijom iz repertoara crnog Djuka Elingtona.

(/Slika2)Za „Politiku”, posle koncerta, Majk otkriva da gostuju svuda, „i u vojnim bazama i van njih”, već kako se odluči u komandi u  vazduhoplovnoj bazi u Nemačkoj u Sembahu. Upravo su došli iz Francuske i Madrida, posle Srbije će u Bosnu, pa u Norvešku. Majk i njegovi drugari ne učestvuju u ratnim dejstvima, ali svojim koncertima povremeno uveseljavaju trupe u Avganistanu i Iraku.

– Kod kuće u Americi obilazimo fakultete i srednje škole i tako učestvujemo u kampanji privlačenja mladih da se upišu u vojne snage – kaže trubač Majk i dodaje da muzikom podržavaju trupe na patriotskom zadatku.

Kad Diksi Vings nastupa pred stranom civilnom publikom, na sebe preuzima diplomatsku ulogu. Cilj je da se javnost bolje upozna sa američkom muzikom. Tome se na gostovanju posvećuje i Meredit Hili iz Konektikata, koja već dve godine živi vojničkim životom u bazi Sembah. Svira neku vrstu saksofona, a kaže da je bila zadivljena lepotom planina, dok su se iz Novog Pazara vozili do Beograda. Volela bi da što duže ostane u Evropi, iako joj nedostaju roditelji i brat koji su ostali u Konektikatu.

Užička je odzvanjala američkim zvukom skoro do ponoći, napolju su specijalci pod punom opremom obezbeđivali celu ulicu, i samo su komarci uspevali da uznemire publiku... Sve dok neko nije javio da se gosti mogu poprskati „autanom”.