Rulet životnih izbora

Šta je vrednost u potrošačkom društvu? Da li je potraga za novcem jedina potreba ili postoji i moralno i estetsko vrednovanje na životnom putu? Ova i niz druga pitanja pokreće umetnička grupa „Urtika” i njeni članovi Violeta Vojvodić-Balaz i Eduard Balaz, svojom nesvakidašnjom izložbom „Umetnost blagostanja i ekonomija rizika”, koja je do 4. jula otvorena u galeriji Muzeja savremene umetnosti u Pariskoj 14 u Beogradu.

Prema rečima Violete Vojvodić-Balaz, umetnički tandem „Urtika” u svojim radovima problematizuje aktuelni trenutak u društvu, a u novoj postavci bave se praktičnom ekonomijom, kroz prizmu igara na sreću.

– Osnovno pitanje je kakve su vrednosti društva, u ovom slučaju Srbije, i čemu ona teži posle raznih transformacija i turbulencija – kaže Violeta Vojvodić-Balaz.

Centralno mesto izložbe je sto za rulet, koji umesto uobičajenih brojeva za klađenje sadrži ekonomske termine.

– Rulet je tu da bi privukao ljude da učestvuju kako bi ostvarili dobit. U našem ruletu, posetilac ne ostvaruje dobit za sebe, već igra za celu ideju strategije poslovanja – objašnjava Eduard Balaz.

Centralni deo ruleta donosi i najviše novca, ali i najviše rizika, sa ključnim rečima kao što su špekulacija, gubitak, profit. Tržište je haotično, poput ruleta. Ruletu se prilazi prolaskom pored četiri stuba, koji su neophodni za igru, a to su resursi, ljudstvo, produkti i usluge i kapital.

– To su ujedno i noseći stubovi galerije, ali i društva – kaže Violeta Vojvodić.

Neka vrsta ulazne karte na izložbu „Urtike” i možda suštinski predmet jeste zlatna kreditna kartica, izložena levo od ulaza u galeriju. Kartica, koja predstavlja statusni simbol, a koja kao umetnički predmet stiče simboličku vrednost.

– Da li je vrednost novac, ili nešto drugo? Novac ima različite pojmove u različitim društvima. Nekada je to bilo drago kamenje, ili žitarice, stoka. Sam novac nema nikakvu vrednost, njemu je narodna banka garancija vrednosti, kao što je nekada lik vladara bio garancija vrednosti – govori Violeta Vojvodić.

Eduard Balaz kaže da im je prilikom rada na projektu kao inspiracija poslužila i jedna stara persijska poema, koja govori o tome da u životu postoje putevi koji donose dobitak, uz gubitak duše. Sa druge strane, Violeta Balaz napominje da potraga za zlatom može da ima i dublji smisao. Ona navodi primer ekspedicije koja je krenula da otkrije Eldorado. Eldorado nije pronađen, ali su učesnici potrage ušli u istoriju kao istraživači koji su obišli ceo tok Amazona. 

– Platna kartica simbolizuje i potrošačko društvo, koje se ovde gnusno plasira. U Srbiji nema odbrane od toga, dok je, recimo, u Nemačkoj u ustav ugrađena restrikcija potrošnje – govori Violeta Vojvodić-Balaz.

Jedan segment izložbe su ramovi naslikani na zidu, na kojima posetioci mogu kredom da upišu svoja opažanja i razmišljanja o vrednostima.

Osvrćući se na aktuelnu kulturnu klimu u Srbiji, Violeta i Eduard Balaz kažu da realno ne postoji ulaganje u umetnost. Ulaže se u festivale i plate, ali ne i u sam umetnički produkt.

– Umetnost je vrlo isplativa kategorija, čak i u uslovima potrošačkog društva. Industrija, marketing, kulturna diplomatija, svi mogu imaju koristi. Bolje je poslati umetnika, jer je on ambasador kulture, nego 15 političara – zaključuje Violeta Vojvodić-Balaz. 

Eduard Balaz napominje da Pariz živi samo od kulturne ponude, od muzeja i prodaje umetničkih suvenira, kao i Cirih, Amerika od filmske industrije. – To su megaprojekti, ali kada se skalira na druge, niže nivoe, to se lako primenjuje. Zašto je umetnost oterana sa tržišta? Zato što je u Srbiji ona i dalje oslonjena na period socijalizma, upotrebljavana je u ideološke svrhe. To se i sada radi, samo što nisu u pitanju sletovi, nego festivali. Da li je „Egzit” ili „Guča” nije bitno, suština je ista – smatra Eduard Balaz.

Grupa „Urtika” u svojim radovima koristi razne tehnike, od klasičnog slikarstva, preko kompjutera do grafike. Osnovana je 1999. godine, a od 2002. godine do sada nisu imali premijernu izložbu u Srbiji. Za to vreme su izlagali širom Evrope.

S. Stamenković