Kad bih bio di-džej...

Kraj avgusta u Beogradu obeležiće mnoštvo događaja u slavu elektronske muzike. Tako će naš grad narednih dana ugostiti čuvenog di-džeja Ričija Hotina, biti domaćin manifestacija "Grin bit" i "Technology Event", kao i festivala domaćih di-džejeva "Ovo je moj grad" koji se ove godine održava šesti put.

Festival počinje u četvrtak i trajaće do nedelje. Razlika u odnosu na prethodnih pet di-džej smotri jeste ta što je ovo okupljanje zakazano na stadionu Tašmajdan. Tokom četiri dana za miks pultom biće četrdesetak beogradskih di-džejeva, a svako veče biće podeljeno po muzičkim žanrovima. Tako će u četvrtak na repertoaru biti progresiv i tekhaus, u petak će publika moći da sluša trens, subota je rezervisana za R’n’B i haus, dok će u nedelju na programu biti elektro i tehno. Ulaz na ovogodišnju manifestaciju je besplatan, a organizatori za četiri dana očekuju oko 15.000 posetilaca.

Jedan od di-džejeva koji će nastupiti prve večeri festivala "Ovo je moj grad" je i di-džej Ura (DJ Ura), odnosno Miroslav Jakovljević, koji smatra da je ovakav događaj potreban Beogradu i to prevashodno da bi promovisao nove i mlade di-džej snage. Naš sagovornik, iz svog iskustva, priča šta Beograđani najviše vole da slušaju:

Publika voli tehno

– U ovoj zemlji najkomercijalniji je tehno. Pored tehna, veoma zastupljen pravac je haus, sa svim podžanrovima, poput fanki hausa, progresiva, elektra, tekhausa... Naša publika voli i psihodelični trans, muziku koja se najduže zadržala na ovim prostorima i sluša se još od 1995. godine. Drago mi je što će na ovom festivalu biti i veče R`n`B-ja, zato što je to u svetu najkomercijalnija muzika.

Pored festivala "Ovo je moj grad" u Beogradu će se uskoro održati još jedna slična manifestacija "Technology Event". Na ovom događaju, koji je zakazan za 26. avgust na Sajmu biće, glasovima publike, izabran i najbolji srpski di-džej, a na pitanje kakvo je njegovo mišljenje o "Technology Eventu" di-džej Ura odgovara:

– Imam pozitivno mišljenje, budući da je cela priča sprovedena preko interneta, a to je najbolji servis za glasanje. Napravljen je presedan, jer će sami fanovi odabrati 12 di-džejeva koji će, pored specijalnog gosta Krisa Lejka, nastupiti na tom događaju.

Naš sagovornik smatra da je preambiciozno organizovati slične događaje u tako kratkom vremenskom roku, pre svega zbog nezavidne finansijske situacije. Budući da već dugo radi po beogradskim klubovima di-džej Ura na kraju govori o stanju u ovdašnjem klabingu:

– Moram da priznam da smo na jako niskim granama. Klubovi u svetu su brendovi i ozbiljne organizacije. Kod nas postoje samo tri ili četiri kluba koji funkcionišu po svetskim standardima. Zato kažem da je sve na lošem nivou, ali i to ima veze sa novcem, jer, koliko para toliko muzike.

Za miks pultom će se u subotu predstaviti i Dragan Kabadajić, poznatiji kao di-džej Porno. On u izjavi za naš list kaže da je veliki uspeh što se smotra beogradskih di-džejeva održava već šesti put zaredom.

– Jedini je problem što je stadion Tašmajdan u veoma lošem stanju pa će publika biti samo u parteru. Ipak, taj prostor je veći od bilo kog kluba u Beogradu tako da prema proceni ljudi iz festivala može da primi dovoljno posetilaca.

Kabadajić misli da klupska muzika polako preuzima primat među muzičkim žanrovima.

Klabing u krizi

– Klabing je zapravo postao mejnstrim, kaže di-džej Porno i nastavlja: – Dobro je što klupska zabava u celom svetu ima mnogo publike. Ipak, nisam prezadovoljan kako to kod nas funkcioniše, mada stvari iz dana u dan postaju sve bolje.

Di-džej Goran Kovačević, koji će nastupiti završnog dana smotre, misli da je dobro što se beogradski di-džejevi okupljaju na jednom festivalu zbog same profesije.

– Sada ćemo na festivalu videti gde je beogradska di-džej scena, a to najviše zavisi od publike koja će, nadam se, doći na ovaj događaj.

Naš sagovornik misli da su, bez obzira na opšti utisak da su muzički pravci koji se puštaju u klubovima najvitalniji, i oni, nažalost, u krizi.

– Problem je što danas svako može za sebe da kaže da je di-džej. Klinci skidaju muziku sa interneta, i hoće to da rade pošto-poto. Kada smo mi počinjali da radimo kao di-džejevi trošili smo veliki novac na ploče, što je suštinska razlika u pristupu.

Kovačević misli da budućnost di-džej kulture kod nas nije tako svetla kao što mnogi misle.

– Velika je sramota za jedan grad od dva i po miliona stanovnika što se na jednoj žurki, gde domaći di-džejevi puštaju muziku okupi samo 200 do 300 posetilaca. Moj utisak je da je publika muzički polupismena, što nema veze sa klincima koji je slušaju, već sa hiperprodukcijom i novim tehnologijama, jer je zaista teško pratiti sve što se događa u svetu – kaže Goran Kovačević.