Srbija kao Sahara

O tome koliko daleko ide zabrinutost svetske javnosti za zagađenje atmosfere i njegove posledice govori i sledeća informacija. Naime, u SAD-u je osnovana Međuverska mreža za klimatske promene. Nju je osnovalo Američko veće crkava i Koalicija za životnu sredinu. Pastor koji predstavlja tu instituciju izjavio je: "24. psalam govori da Zemlja pripada Gospodu i nije naše vlasništvo. Stoga čovek o njoj treba da brine, vodeći računa o dobru i blagostanju budućih naraštaja".

Kakve klimatske promene očekuju naša pokoljenja u Srbiji? Vladan Ducić, profesor klimatologije Geografskog fakulteta, kaže da se od klimatskih promena očekuje manje padavina zimi, i njihovo smanjenje leti za oko 5 do 15 odsto. U bliskoj budućnosti, do 2020. godine u istočnoj, jugoistočnoj i južnoj Srbiji, na ovom velikom prostoru, biće polusušne oblasti, što znači da će na toj teritoriji, zbog klimatskih uslova doći do promene vegetacije. Pojedini stručnjaci tvrde da su procene povećanja prosečnih vrednosti temperatura za naše krajeve, do kraja 21. veka, po blažoj varijanti 1 stepen Celzijusov, a po lošijem za 5 stepeni Celzijusovih.

Ako se temperatura bude povećala ovim tempom, možda ovi predeli do kraja ovog veka poprime izgled pustinje.

Kako kaže Ducić, procenom promene količine padavina u našim krajevima došlo se do zaključka da je u narednim decenijama realno očekivati da severoistok i jugoistok Srbije i Negotinska krajina budu krajevi koji ispunjavaju kriterijum polusušnih oblasti. I u poslednjih 12 godina bilo je onih u kojima je deo Srbije ispunjavao ovaj uslov. To su bile 1993. 1994. i 2000. godina koje su praktično primer klime budućnosti kod nas, ističe on.

U poslednjih 10 godina, sa izuzetkom 1996, nalaze se najtoplije godine do sada: 1998, 2001, 2002, 2003. i 2004. Tokom 2004. srednja globalna temperatura je bila za 0,44 stepena Celzijusova iznad proseka za niz 1961–1990. od 14 stepeni Celzijusovih, kaže Jasminka Smailagić.

Godina 1999. je bila sa najvećom količinom padavina u Srbiji do sada, a odmah za njom je sledila 2000. sa ekstremno malom količinom padavina. Na godišnjem nivou, najtoplija godina na području Srbije je bila 2000, a najtoplije leto 2003. godine a to se ne slaže sa najtoplijom godinom i letom na globalnom nivou.

Primer su prošlogodišnji april i maj koji u proseku za Srbiju nisu mnogo odskakali od normale, ali ako se posmatraju kumulativno poslednje dve dekade aprila i prve dve dekade maja, dobija se na poplavljenom području slika ekstremno visokih padavina za ovaj vremenski interval, naglašava ovaj klimatolog.

Eksperiment u kome učestvuju priroda i čovek može se opisati kao višestruka i opasna veza. Rezultat tog spoja je katastrofalan. Od zemlje pravimo staklenu baštu u kojoj se odvijaju veoma složeni procesi na koje više ne možemo uticati. Od tih štetnih procesa najočigledniji su globalno zagrevanje i opadanje nivoa mora. Nivo Jadranskog mora kod Splita već je opao za nekoliko centimetara. Šta od toga činimo sami, a šta priroda? Da li možemo da sprečimo ili bar odložimo katastrofu?