Očekujemo i druge u našoj antimafijaškoj koaliciji

U intervjuu za „Politiku” Tomislav Karamarko, ministar unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, govori o raznim aspektima ove saradnje:

– Zadovoljan sam načinom na koji su mediji i javnost prihvatili najavu osnivanja regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala, jer će pozitivna medijska prezentacija sasvim sigurno uticati na odluku i drugih država u regionu da se pridruže našoj antimafijaškoj koaliciji. Realno je očekivati da će aktivnosti tog centra na prostorima Hrvatske i Srbije uticati na dislociranje kriminalnih grupa i njihovih aktivnosti na prostore drugihdržava. Nama nije cilj da, pod navodnicima, proterujemo kriminalce, već da u potpunosti onemogućimo njihove kriminalne aktivnosti i zato su nam kao partneri potrebne ostale države u regiji. Organizovani kriminal i terorizam nisu problem samo Hrvatske i Srbije, već i drugih nama susednih država, a što pokazuju i aktuelni slučajevi. Mislim da su to dovoljno snažni argumenti da udružimo svoje snage u borbi protiv tog zla.

Kad je u pitanju rad centra, on će se okvirno bazirati na sledećim elementima: zajednička sigurnosna procena pretnje od organizovanog kriminala i terorizma; razmena informacija o kriminalnim grupama, njihovim aktivnostima te na kraju, kao kruna saradnje, formiranje i rad zajedničkih istraživačkih timova. To konkretno znači da će u trenutku kada se definišu slučajevi koji su od zajedničkog interesa zemalja uključenih u centar, stručnjaci iz tih država zajedno raditi u istom timu. Uspešne borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma nema ako im ne otkrijemo i ne presečemo izvore finansiranja.

Da li se već u ovoj fazi saradnje može govoriti o tome da je razmena informacija dovela do prelomnih pomaka u rasvetljavanju pojedinih krivičnih dela?

Rezultati su najvidljiviji u rešavanju slučajeva teških ubistava Ive Pukanića i Nike Franjića, kao i pljačke Hrvatske pošte u Splitu. Takođe, i u aktuelnom slučaju Kalinić-Simović kriminalističko istraživanje ide u dobrom smeru. Između ostalog, zahvaljujući i razmeni informacija zasnovanoj na punom poverenju. Verujem da će nas to dovesti do rešavanja nekih teških zločina u kojima su akteri pripadnici „zemunskog klana”.

Bez obzira na pozitivne rezultate saradnje dveju policija da li one ipak, zaostaju korak iza kriminalnih grupa koje su u dve susedne zemlje brže uspele da se povezu?

Donedavno je to bilo tako jer deklarativna saradnja koja je postojala nije bila dovoljna kako bi se efikasno rešavali problemi organizovanog kriminala. Međutim, današnjom našom stvarnom i vrlo operativnom saradnjom mi smo za petama kriminalnim grupama.

Da li očekujete da će biti prigovora izručenju Sretka Kalinića s obzirom na to daje on, kako se sumnja, počinio ubistvo i na teritoriji Hrvatske?

Ne očekujem posebne teškoće u vezi s izručenjem Sretka Kalinića, ali nezahvalno je bilo što prejudicirati. Prepustimo nadležnom sudu da donese odluku.

Da li na osnovu međudržavnog sporazuma Hrvatska od Srbije potražuje izručenje lica za koje se sumnja, ili je utvrđeno, da su počinili krivična dela na teritoriji Vaše države?

I mi smo zainteresovani za nekoliko osoba koje se nalaze u Srbiji, a u Hrvatskoj se terete za teška krivična dela: ubistva, teška ubistva, razbojništva i drugo. Međutim, mi smo već ranije po saznanju da se te osobe nalaze u inostranstvu za njima raspisali poternice i obavestili Ministarstvo pravosuđa,pa će ono zatražiti njihovo izručenje ako se utvrdi da su krivična dela za koja se te osobe terete obuhvaćena sporazumom.

Da li nam možete reći nešto više o istrazi u slučaju pomagača pripadnika „zemunskog klana” na teritoriji Hrvatske? U javnosti se spekuliše da su imalii podršku unutar Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske?

Trenutno se, između ostalog, vrlo intenzivno bavimo utvrđivanjem postoje li pomagači pripadnicima „zemunskog klana” u Hrvatskoj. Odnosno, da budem konkretniji jesu li i čiju su pomoć Kalinić i Simović imali u Hrvatskoj? O rezultatima ovog trenutka ne mogu još uvek govoriti. Svakako želim odbaciti špekulaciju da su njih dvojica imali podršku unutar MUP-a RH. U ovom delu, iako to nije jedini, najviše ćemo se baviti pitanjem: na koji način su pribavili ili izradili krivotvorene putne isprave te ko im je u tome pomogao.

Aleksandra Isakov