Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko srca, toliko umetnosti i tradicije

Питер Брук

INTERVJU

Piter Bruk neće doći u Beograd. Na žalost, iako je bio najavljen kao specijalni gost na 40. Bitefu na kojem će četiri večeri, od 20. do 23. septembra, u Ateljeu 212, biti prikazana njegova predstava "Sizve Banzi je mrtav" poštovaoci jednog od najvećih reditelja sveta neće imati priliku i da ga vide. Sprečen iz zdravstvenih razloga, odlučio je da "Politici" dâ ekskluzivni intervju.

Piter Stiven Pol Bruk, potomak ruskih jevrejskih emigranata, rođen je u Londonu 21. marta 1925. godine. Autor nekoliko knjiga od kojih je "Prazan prostor" biblija pozorišne estetike, režirao je u teatru, ali i na filmu sa najvećim glumcima 20. veka. Bitefova publika imala je sreću da vidi dve njegove predstave, remek-dela, Šekspirov "San letnje noći" 1972. i "Pleme Ik" 1976. godine. Oba puta Bruk je bio gost festivala u Beogradu.

Napisao je i atipičnu autobiografiju "Niti vremena" (Zepter Book World, 2004, u prevodu Maristele Veličković, koja je prevela i Brukova "Otvorena vrata" koja će se uskoro pojaviti u izdanju kuće "Clio"). U njoj Bruk izlaže sopstvena rediteljska iskustva i pruža opsežan uvid u svoj rad koji se, kako sam ističe, zasniva na paradoksu: u pozorište idemo da bismo u njemu pronašli život, ali taj život se nužno razlikuje od života izvan njega.

.Dva puta ste bili u Beogradu, ali na 40. Bitef, u Beograd, na žalost, nećete doći. Ima jedna izreka: "Kad prestaneš da putuješ znači stigao si! Kad prestaneš da tražiš, znači našao si!"

–  Nisam prestao da putujem. Ali, da bi čovek mogao da nastavi da traga, ponekad mora da putuje, a ponekad da ostane na jednom mestu, kako bi njegova potraga bila potpuna, koncentrisana. Budući da nisam prestao da tragam, nisam prestao da putujem. To činim čitavog života, premda u prošlosti s nešto više pritiska. 

.Imali ste privilegiju da radite sa najvećim svetskim glumcima, (ili, oni su imali privilegiju da rade s Vama) Olivije, Gilgud, Skofild, Vivijen Li, pa Žana Moro…Radili ste i sa amaterima, naturščicima sa svih kontinenata, različitih kultura, vera i rasa. Kakav je Vaš odnos prema glumcu?

– To je veoma zanimljivo pitanje. Jedini razlog zbog kojeg glumac radi je da omogući da ono istinito što leži duboko u njemu samom izbije na površinu i da se pokaže publici. To je veoma teško. Za to je, pre svega, potrebna duboka, duboka iskrenost, istinsko osećanje u samom glumcu i izuzetna veština. Dakle, ono što je potrebno su izuzetna veština i izuzetna čistota. A večiti problem je to što su te dve potrebe često suprotstavljene jedna drugoj, umesto da budu u međusobnom skladu. Kroz čitavu evropsku tradiciju, tokom više stotina godina, pozorišna publika i kritičari jednako su podsticali velikog glumca da bude virtuoz, divili su se i hvalili glumčevu veštinu. Kao rezultat toga, glumci su u evropskoj tradiciji počeli sve više da skrivaju svoju pravu prirodu, a umesto toga su prihvatili artificijelnu, ponekad zasenjujuću spoljašnjost koja je poput maske.

S druge strane, dete koje glumi, amaterski glumci, kao i glumci iz mnogih velikih tradicija, od Afrike, preko Srednjeg i Dalekog istoka, Indije i Japana, pre svega igraju iz svoje prave, istinske prirode, možda ne s jednakim stepenom virtuoznosti i jednakom veštinom koje je razvio evropski glumac. Godinama sam tragao za primerima kada se ta dva mogu spojiti. Kada sam, u prošlosti, u svojim prvim predstavama radio sa veoma mladim ljudima i sa velikim glumcima, tražio sam isto i od jednih i od drugih. Nikad nisam želeo da radim sa velikim glumcima koji su netrpeljivi, gordi, sujetni, teške naravi, tvrdoglavi, drski, bez obzira na to što su veliki. Napustio sam operu i godinama nisam radio u njoj zato što su veliki operski pevači nemoguća ljudska bića. Radije ću raditi sa decom ili amaterima ili sa mladim glumcima nego sa takvim čudovištima. Nikad me nije zanimalo da radim sa čudovištima. Glumac poput Džona Gilguda je vrhunski primer glumca izvanredne veštine, a koji u isto vreme ima čistotu srca i prirodu koja blista čak i kroz njegove pogreške i nedostatke. Postoje drugi glumci, možda spretniji/pametniji od njega, koji nikad ne dozvoljavaju svom unutarnjem biću da izbije na površinu. Osnovao sam Internacionalni centar zato što sam tragao za načinom da spojim te dve stvari, želeo sam, morao sam da spojim srce i umetnost Da budu jednako zastupljeni. Koliko srca, toliko i umetnosti, koliko umetnosti, toliko i srca.

.Odlazili ste u Afriku, pre godinu dana ste postavili predstavu "Tierno Bokar" baziranu na životu Sufi naroda zapadne Afrike, radili nama gotovo nepoznate tekstove njihovih pisaca. Na Bitefu ćemo gledati "Sizve Banzi je mrtav" Athola Fugarda, još jednu Vašu predstavu iz tog afričkog ciklusa. Šta ta istraživanja  predstavljaju u Vašem radu

– To, pre svega, znači da istinsku afričku kulturu, istinsko značenje afričke kulture, afričke religije, afričkih običaja, veoma malo poznajemo i da ih veoma malo poštujemo. Naša ideja o Africi svodi se na kliše, a Afrika je ogroman kontinent pun dubine i značenja koji svetu mogu podariti mnogo. Za mene je Afrika upravo to, nepoznanica puna dubine i značenja. Kada radim sa afričkim glumcima i afričkim temama, tokom naših putovanja kroz Afriku, otkrivam čitav jedan svet dubokih vrednosti koje veoma malo poznajemo. Ljudskih vrednosti. Jedan od najznačajnijih kvaliteta Afrike je tanano razumevanje ljudskih odnosa, ljudskog odnosa prema prirodi i duhovnom svetu. Sve je to veoma duboko ukorenjeno u afričkoj prirodi i to nam se čini veoma značajnim. Jer, pre svega u južnoafričkom pozorištu, postoji nešto veoma izuzetno, a to je čovekova sposobnost da užasima ljudske okrutnosti, ljudske brutalnosti suprotstavi ljubav prema životu. Naša tradicija političkog pozorišta često je zasnovana na nečemu negativnom, nečemu što je destruktivno u svom gnevu. Radikalno političko pozorište iz srca Afrike je u isto vreme pozitivno, čak je i njegov smeh potvrda nečega mnogo važnijeg, a to nije samo kako preživeti, već kako preživeti a da se sačuva ljubav prema životu. To je nešto veoma važno narodima Afrike. Oni imaju svoje ekstreme, u Africi postoji nasilje kao i svugde u svetu, ali duboko u srcu Afrike leži pozitivna životna snaga koju uticaji sa zapada nisu uspeli da unište. 

.Godine 1966. napravili ste predstavu "US" protest protiv Vijetnamskog rata. Da li ima smisla napraviti neki scenski protest i protiv ove katastrofe na Bliskom istoku?

– Pre nekoliko godina održali smo izuzetno veliki skup u Londonu, u jednoj gradskoj većnici u severnom Londonu, gde smo prikazali snimak predstave i film "US".Tom prilikom je održan i veliki skup zajedno sa gledaocima čiji je cilj bio da se razgovara i uputi protest protiv rata u Iraku. Danas, zbog situacije u Iraku, tih užasa koji se odvijaju između Izraela i Palestine, i Libana, ovaj problem postaje još aktuelniji. Čovek danas mora neprekidno da protestuje. Mi to činimo na naš način. Ali, situacija se tragično ne menja. Bezumlje Vijetnamskog rata sada se ponavlja u jednako bezumnom ratu na Bliskom istoku. Mislim da je svet danas malo svesniji ove situacije i da se protiv nje ne možemo boriti na isti način kao što smo činili sa predstavom "US". Osećanje je isto, kao i činjenica da ne možemo da se pretvaramo, budući da radimo u pozorištu.

.Dakle, verujete da pozorišni umetnici mogu da daju svoj doprinos toj borbi?

– Da, svakako. Ali, mislim da je naivno, čak arogantno kada pozorišni ljudi, ili bilo koji drugi umetnici, smatraju da mi možemo promeniti svet. Bila je to naivnost šezdesetih godina i ranije kada se smatralo da političko pozorište može menjati svet. Bio je to samo način na koji smo oslobađali naša vlastita osećanja; ta vrsta pozorišta nam je davala utisak da smo nešto činili. S druge strane, moramo da shvatimo da se okean sastoji od mnogo sitnih kapi. I ako shvatimo da je svaka kap važna, onda da vidimo, uvek iznova, kroz pozorište ono što pripada svetu u kojem živimo, bez obzira da li je u pitanju stari ili novi pozorišni komad. I, što je važno, da se suočimo sa stvarnim problemima, a ne da bežimo od njih. Na taj način gledaocima ulivamo hrabrost, a ne ostavljamo ih u lažnom uverenju da ćemo im mi reći šta treba da rade.

.Na kraju moram da Vas pitam iz kakve vizure gledate na ovih 40 godina Bitefa, koliko on znači za pozorišni svet Evrope, ili možda živimo u balkanskoj zabludi da smo mi značajni svetu?

– Ko što sam malopre rekao, svaka kap koja je pozitivna je ujedno zdrava. Govorim kao lekar. Mala kap nečega koja se kreće u ispravnom pravcu može vam popraviti zdravlje. Isto kao što će vam mala kap otrova pogoršati zdravlje. Tradicija Bitefa je da u srce Evrope dovodi nešto veoma živo, nešto što može da uzburka čoveka i nagna ga da razmisli i da reaguje, tokom naredne pozorišne sezone, na zdrav, aktivan, otvoren i dinamičan način. To je veoma značajno za Srbiju, značajno je za ljude iz slovenskih zemalja, to je festival koji otvara prostor za razmenu. U tome je njegova uloga. Pozorišni festival neće promeniti budućnost jedne države. Ne, ali on se, kao i bilo koji drugi pozorišni čin, mora shvatiti kao zdrav događaj. Ako je zdrav i ako je živ, onda ima značaj. Čim postane dosadan i preraste u mehaničko ponavljanje, onda je izgubio svoju svrhu.

.Na kraju, prema želji Jovana Ćirilova rečenica iz knjige"Niti vremena" koja ga je oduševila: "Za uspeh ne treba sve žrtvovati. Perfekcionizam je često drskost i glupost: u jednoj predstavi ništa nije važnije od ljudi koji je čine". Ako predstavu metaforično shvatimo kao naš boravak na ovoj planeti, da li nas to može ute

– Da, i to nas vraća na ono o čemu smo govorili na samom početku. Moraju da postoje istinsko srce i istinska umetnost. Oni moraju da idu zajedno. Uvek. Veoma je lako učiniti jedno, kao na primer uspeh, važnijim od drugog. Oni moraju da idu zajedno. To je sve.

-----------------------------------

Uverenje Mire Trailović        

U jednom intervjuu rekli ste da tradicionalni teatar, njegove forme ne smeju biti potcenjene. Da li današnja prevlast neverbalnog teatra znači da se krug eksperimentisanja zatvara?

– Reč tradicionalno često pogrešno tumačimo. Sve što nazivamo eksperimentalnim, istraživačkim, za veoma kratko vreme postaje mrtvo. A reč tradicija može da znači nešto što je puno života, što je sačuvalo život, ili nešto što moramo da izbegavamo ukoliko tradicionalno podrazumeva nešto što je otvrdnulo u rigidnu formu. Sve što je eksperimentalno, već za godinu dana postaje staromodno. Danas brže nego ikad. Ja sam živeo u vremenu kada je zbog jedne pogrešne reči na sceni policija mogla da već sledećeg dana zatvori pozorište. Prikazati nago telo ili voditi ljubav na sceni bilo je nezamislivo, i predstavljalo je rizik da pozorište bude zatvoreno. Samo dve godine kasnije to je postalo kliše. Devedeset odsto onoga što danas nazivamo eksperimentalnim ili vizuelnim ili neverbalnim pozorištem su, zapravo, klišei eksperimenata rađenih pre 10 ili više godina. Dakle, neophodno je novo formulisanje pitanja (bez davanja odgovora, u protivnom to ne bi bilo pitanje), budući da se život danas odvija suviše brzo, nove stvari nastaju, ali brže nego ikada pretvaraju se u rigidnu formu i vrlo brzo se javljaju imitacije. Dakle, ili ćemo prikazivati nešto što je već fiksirano, ili ono što daje nagoveštaj nečeg novog. To je bilo čvrsto uverenje Mire Trailović i upravo zbog toga Bitef neguje svoju velim

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.