Imaš posao ako igraš bridž

Da li znate šta je zajedničko Dvajtu Ajzenhaueru, Omaru Šarifu, Deng Sjaopingu, Džonu Vejnu i Robertu Tejloru? Svi ovi glumci i državnici bili su strastveni igrači bridža, kartaške igre kojoj je od 1970. godine priznat status sporta i koja je uvedena kao redovan ili fakultativni predmet na mnogim evropskim i svetskim univerzitetima, uključujući i elitnu vojnu akademiju Vest Point. I to – ne bez razloga, jer naučna istraživanja tvrde da bridž razvija analitičko i logičko razmišljanje, moć koncentracije i samokontrole i pospešuje donošenje odluka, ističe u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku“ Đanarigo Rona, predsednik Svetske bridž asocijacije u koju su učlanjene 124 zemlje sveta, od kojih se 48 zemalja nalazi u Evropi.

Komentarišući rezultate Evropskog juniorskog prvenstva u bridžu nedavno održanog u Opatiji, Rona primećuje da je ovo takmičenje još jednom potvrdilo da bridž šampioni uglavnom dolaze iz Italije, Poljske, Norveške i Francuske. Jedini takmičarski par iz Srbije Filip Jelić i Nikola Jurišić plasirao se na solidno 24. mesto, imajući na umu činjenicu da srpski juniorski bridž reprezentativci nisu imali finansijsku podršku naše zemlje za dolazak na ovo takmičenje. Njihov smeštaj i boravak finansirali su Bridž klub Opatija i „Grand hotel Četiri opatijska cvijeta“.

Naš sagovornik dodaje da se u Francuskoj, Poljskoj, Holandiji i Italiji bridž uči u školama, što za posledicu ima činjenicu da samo na Starom kontinentu ima 460.000 registrovanih igrača bridža. Bridž je nastao iz engleske igre vist, najveći broj bridžista u odnosu na broj stanovnika živi u Holandiji, a zemlja koja je dala najviše svetskih prvaka je Italija. Podaci govore da u Srbiji ima između 400 i 500 registrovanih igrača bridža, dok u SAD oko milion i po ljudi igra bridž.

– Početkom dvadesetih godina prošlog veka bridž se učio i igrao na mnogim koledžima širom Engleske i Sjedinjenih Američkih Država, a posle Drugog svetskog rata organizovane su posebne akademije za bridž, prvo u Francuskoj, a zatim i u Švedskoj, Izraelu, Kini, Poljskoj i mnogim drugim zemljama. Posle osvajanja titule olimpijskog šampiona 1980. godine, tadašnji predsednik Francuske Žiskar d’Esten predložio je da „ova igre visoke inteligencije i logike treba da bude podržana od strane države“ a postojeća Akademija za bridž prerasla je u Bridž univerzitet u Parizu. Bridž je tako ušao u sve obrazovne ustanove u Francuskoj, a u susednoj Hrvatskoj bridž je jedan od izbornih predmeta u školi – ističe naš sagovornik.

– Bridž je jedina igra kartama u kojoj je faktor sreće eliminisan, jer igrači dobijaju iste karte, tako da rezultat isključivo zavisi od koncentracije, logike, inteligencije i dobre memorije. Bridž je igra koja zahteva i razvija tolerantnost i kolektivnost, jer uspeh u igri isključivo zavisi od razumevanja i saradnje sa partnerom. Igrajući prvi put sa partnerom ili novim protivnicima za bridž stolom svaka osoba će samo u toku jedne večeri pokazati svoje negativne, ali i pozitivne osobine. Zbog toga postoji izreka da je izbor pravog partnera u bridžu ponekad teži od izbora bračnog partnera – priča Đanarigo Rona.

Naš sagovornik dodaje da mnogi poslodavci prilikom odabira novih saradnika blagonaklono gledaju na one kandidate kojima je hobi igranje tenisa, golfa i bridža i ističe da osnovni tečaj iz bridža traje tri meseca, dok je za uživanje u rekreativnom igranju bridža potrebno izdvojiti od šest meseci do godinu dana.

Katarina Đorđević