Medalje nisu ništa popravile

Na Evropskom plivačkom prvenstvu u Budimpešti (9-15. avgust) naša zemlja imaće 15 predstavnika. To su: Nađa Higl (100 i 200 prsno), Miroslava Najdanovski (50 i 100 slobodno), Marica Stražmešter (50 i 100 leđno), Jovana Bogdanović (50, 100 i 200 prsno), Milica Ostojić (200 slobodno), Anđelka Petrović (50 i 100 slobodno), Tijana Vukanović (50 i 100 delfin), Ivan Lenđer (50 delfin i 100 slobodno), Čaba Silađi (50 i 100 prsno), Radovan Siljevski (100 i 200 slobodno i 50 delfin), Đorđe Marković (200 i 400 slobodno), Lazar Bogdanovski (100 i 200 leđno), Boris Stojanović (50 i 100 slobodno) i Nikola Simić (50 i 100 slobodno i 50 delfin).

Da nije operisan u ekipi bi bio i Milorad Čavić. Ali, moraćemo bez glavnog aduta u Budimpeštu.

– Da je Evropsko prvenstvo negde dalje broj plivača bi bio manji. Savez je odlučio da zbog geografske blizine priliku pruži i plivačima koji su tek izašli iz juniorske konkurencije, pa da vidi kako će se oni pokazati na jednom od prvih pravih testova među seniorima, – kaže savezni trener Dejan Pejinović.

Prošla godina je bila najuspešnija u istoriji našeg plivanja, pre svega zahvaljujući podvizima Čavića i Higlove na Svetskom prvenstvu. Međutim, i rezultati na Mediteranskim igrama u Peskari, Univerzijadi u Beogradu i Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Istanbulu su doprineli da naša najšira javnost otkrije da imamo darovite plivače.

– Na žalost, što se uslova tiče ništa se nije poboljšalo, a čak se u nekim sredinama stanje i pogoršalo. Valjda će, kad se dovedu u red „bazeni 25. maj” i „11. april”, bar u glavnom gradu situacija da se popravi. Nailazimo na dobru volju, ali nikako da se reše krucijalna pitanja, infrastruktura... Plivanje nije sport u kome preko noći može nešto da se postigne, – podseća Pejinović. – Bazen u Košutnjaku je proglašen za nacionalni plivački centar, ali on ima četiri staze i kratak je. Nama je potreban bazen od 50 metara, sa postavljenim stazama i da se voda greje. I ništa više. Ali, i to je neostvarljivo. Znamo kakva je situacija, ali bar bismo jedan takav bazen mogli da dobijemo. I to nam čak ne treba ceo dan i noć, dovoljno je tri sate pre podne i isto toliko po podne. Međutim, ovo što postoji se koristi u komercijalne svrhe, a to nije baš uvek i opravdano.

U takvim uslovima očekivanja ne mogu da budu onakva kakva, verovatno, javnost očekuje kad počne Evropsko prvenstvo. O tome Pejinović kaže:

– Šta će ko pokazati u bazenu biće zagonetka do prvih trka, jer se od ove godine pliva bez odela„”, koja su nekome davala prednost. Sada ćemo dobiti novu sliku mogućnosti svakog plivača. Zato je nezahvalno prognozirati. Ujedno, ti novi uslovi su jedan od razloga da se bez opterećenja uđe u takmičenje. Očekivanja nam nisu prevelika. Nadam se da ćemo imati tri do četiri finala i isto toliko polufinala.

S Čavićem bi, nesumnjivo, bilo i medalja. Ali, bez njega će se videti pravo stanje našeg plivanje. Ne, naravno, njegove mogućnosti, nego ono što može da se postigne isključivo entuzijazmom.

I. Cvetković