Kum jugosfere

Da li je to novi pokušaj stvaranja Jugoslavije? Ponovno uspostavljanje bratstva i jedinstva? Jugonostalgično povezivanje naroda i narodnosti koje su devedesetih godina prošlog veka vodile građanski rat? Ne, jugosfera je samo izraz, uverava za „Politiku” tvorac ovog pojma, britanski novinar Tim Džuda. Koristan način da jednom rečju opišemo pre svega sadašnjost bivših jugoslovenskih republika.

– To je pojam koji opisuje ponovno povezivanje u bivšoj Jugoslaviji, reč za neku vrstu zajedništva, zajedničkog nasleđa. U jezgru jugosfere je jezik, to je ono što je najsličnije i što predstavlja najjaču vezu između nekadašnjih republika. Zatim, imate zajedničku istoriju, iskustvo. Na primer, postoji izraz koji se koristi da opiše ljude koji govore engleski jezik, anglosfera. Ali, anglosfera je dosta drugačija jer ima određenu političku konotaciju i vrlo je neodređena. Ona obuhvata Veliku Britaniju, SAD, Australiju, Kanadu, Novi Zeland… Drugi nisu sigurni da li bi i Irska trebalo da bude tu, a ima onih koji se pitaju treba li u anglosferu uvrstiti i Nigeriju ili Indiju. Postoje i drugi slični koncepti u svetu. Svi su oni različiti, opisuju drugačije odnose, ali su to koncepti na koje sam se ugledao kada sam smislio izraz jugosfera – kaže Džuda.

Nekadašnje bratske republike danas dele mnogo više nego što je otvaranje slovenačkih, hrvatskih ili srpskih supermarketa na prostoru susednih država, smatra Džuda. Ljudi to najčešće ne primećuju, za mnoge su to dosadne, formalne stvari, ali gotovo svakodnevno se govori o političkoj, vojnoj, industrijskoj ili poslovnoj saradnji.

– Pogledajte samo koliko često se sastaju Tadić i Josipović. Skoro svakog meseca lideri bivših jugoslovenskih republika imaju sastanke. To je samo vrh ledenog brega, onaj vidljivi, a ispod toga dešava se još mnogo drugih stvari, raznih sporazuma, sastanaka – napominje Džuda.

Ispod jugosfere, kao nadređenog pojma, granaju se srpska, hrvatska ili bošnjačka sfera, objašnjava naš sagovornik. Džuda ističe da se one prepliću – srpska, na primer, doseže do Bosne i Hercegovine, a bošnjačka do Sandžaka. Među njima danas postoji određena ravnoteža, ali naš sagovornik kaže da „nema kristalnu kuglu“ da bi mogao da predvidi da li će se stvari ponovo pogoršati – za sada, po njegovom mišljenju, idu nabolje.

– Čuo sam da me optužuju da sam jugonostalgičan i to naročito Hrvati. Kako mogu da budem jugonostalgičan kada nisam ni bio u Jugoslaviji pre ratova i raspada te države. Hrvati ne poriču koncept jugosfere, ali mnogima se ne sviđa sama reč. Oni više vole izraze koje sadrže pojam „jadranski“ u sebi. Kao, na primer, Jadranska liga – kaže Džuda.

„Jugosfera“ se raširila daleko van granica bivše Jugoslavije. Britanski novinar kaže da dobija mejlove od prijatelja koji mu javljaju da su na nekom kongresu, naučnom skupu ili konferenciji čuli kako govornici upotrebljavaju ovaj izraz.

– Jugosfera nema ni pozitivnu ni negativnu konotaciju, ona je prosto koristan izraz. Glupo je pomisliti da se radi o nekoj teoriji zavere i pokušajima ponovnog uspostavljanja Jugoslavije. Ujediniti opet bivše jugoslovenske republike podjednako je realistično kao i uspostaviti ponovo Austro-ugarsku ili Otomansko carstvo. To nije funkcionisalo, ali nema razloga da zemlje koje imaju mnogo toga zajedničkog ne sarađuju i olakšaju život ljudima koji žive na ovim prostorima – ističe Džuda.

Jelena Čalija