Slatka muka od uskog struka

Koliku pohotu može da izazove peščanik?

Zbunjeni ste? Domišljati Hju Hefner nije: poodavno je to dokučio, otuda toliko dopisanih nula na njegovom bankovnom računu.

Muškarac je zaluđen ženskim telom u obliku „peščanog sata”, bio on sajdžija ili ne! Odmahnuće nehajno kada prinesete najskuplji časovnik, a srce će mu se za tili čas zaglaviti u grlu čim ugleda ženu uzanu u pojasu. Kakvu je to vragoliju priroda smislila?

Muškarci su odvajkada iskazivali velike razlike u ocenjivanju šta je to savršeno ili najpoželjnije. Zanimljivo je, međutim, da je struk oduvek izdvajan, otuda su se ustalila četiri osnovna oblika: banana, kruška, jabuka i peščanik.

U istraživanju sprovedenom 2005. na Univerzitetu Severna Karolina (SAD) ispostavilo se da je od 6.000 žena najviše podsećalo na bananu (48), malo više od 20 na krušku, malo manje od 14 na jabuku i samo osam odsto na peščani sat. Drugo proučavanje je pokazalo da su se od devedesetih godina u struku proširile, u proseku, 13 santimetara, a da su danas višeg rasta i većih grudi.

Zaboravljena bedra

Zaboravite, međutim, velike grudi ili lepo lice, tanak struk najviše uzbuđuje muškarca. I takvu odluku donese u deliću sekunde. Najnovije istraživanje obelodanilo je i da su ženska bedra, često u pesmama opevana, ostala u senci. Kako je to ustanovljeno?

Izračunali su razmeru između struka i kuka. Ispostavilo se da je 0,7 najpoželjniji odnos ili, drugim rečima, da bedra budu 30 odsto šira! Savršenim stasom diče se pokojna diva Merilin Monro, sadašnja holivudska glumica Džesika Alba i brazilska manekenka Alesandra Ambrozio.

Naučnici su zaključili da se tako mala srazmera smatra ovaploćenjem dobrog zdravlja i velike plodnosti.

Antropolog Barnabi Dikson, sa Viktorija univerziteta u Velingtonu (Novi Zeland), proučavao je šta je to u istoriji mamilo različite polove. Dobrovoljcima je pokazivao raznovrsne slike žena, na kojima su kukovi, grudi i struk digitalnim postupkom menjani. Zatim je tražio da ih razvrstaju po privlačnosti i za to vreme im je infracrvenim kamerama snimao kretanje očiju.

Uprkos tome što se većini muškaraca u prvom času pogled završavao na ženskom poprsju, najviše su ih namamili bedra i pojas. Poređali su ih, u stvari, prema obličju peščanika i tankoći struka, nasuprot veličini dojki, objašnjava Barnabi Dikson.

U naučnom časopisu „Arhiva seksualnog ponašanja” napisao je da je jedina formula za savršeno žensko telo srazmera između struka i bedara koja iznosi – 0,7. „Čini se da je to najpodesnija srazmera koja upućuje biološki signal muškarcu da je žena veoma plodna i da će mu podariti zdravo potomstvo, bez obzira na to koliko je krupna”, naglašava on. „A tiče se raspodele masti koja je neposredno povezana s plodnošću.”

Dragocen dobitak

Novozelandski antropolog je, takođe, izučavao šta je to ženama najprivlačnije. Utvrdio je da su najviše naklonjene mršavim, manje mišićavim, nagovešćujući muškarcima da izbegavaju teretane. U biološkom pogledu, izabraće radije žgoljave, pomalo ženskaste, ukoliko su pažljivi i umereni.

Ljudi se, jednostavno, ne sparuju slučajno.

Setićete se, svakako, da su ranije za pojedine zgodne glumice ispod slike ispisivali koliko meri u prsima, struku i kukovima.

Posmatranje zaobljenog i bujnog ženskog tela muškom mozgu godi više od dobre kapljice ili neke droge!

Nastojeći da otkriju korene takvog ponašanja, istraživači sa Džordžija koledža u Lorensvilu (SAD) minulog proleća propitali su 14 predstavnika muškog roda, prosečnih godina oko 25, da ocene koliko je privlačna svaka od sedam nepoznatih razgolićenih dama pre i posle hirurškog ulepšavanja. Skalpelom nije smanjena ukupna težina, samo je drugačije raspoređena – suvišno salo oko pojasa pridodato je zadnjicama.

Muški mozgovi su sve vreme snimani da bi se uočilo koliko su se uznemirila područja povezana s nagrađivanjem, uključujući ona za koja se zna da su u sprezi sa uzimanjem opijata i ispijanjem žestokih pića, kada su promicala preinačena tela. Ispostavilo se da nije bogzna koliko iznenađenje što je evolucija udesila da muškarci zgodne žene doživljavaju kao dragocen dobitak.

Neuronaučnik Stiven Platek naglašava da se tu krije nešto više od običnog prelistavanja magazina s golišavim damama.

Stanko Stojiljković