Viršla bez GMO

Predstavljajući nekoliko novih vrsta viršli Mesna industrija Karneks je u reklami navela da su njihovi proizvodi izvor proteina, da ne sadrže GMO i da su bez dodatih boja. Ovu poruku kupci izgleda nisu razumeli, a čitalac koji se obratio našoj redakciji postavio je pitanje šta znači ovakva marketinška poruka.

– Koliko znam genetski modifikovana hrana je zabranjena u Srbiji, zašto onda ovaj proizvođač ističe nešto što se podrazumeva. Da li to znači da se u drugim proizvodima GMO može naći – pitao je čitalac.

Odgovor na nedoumicu potrošača potražili smo u „Karneksu” .

Biljana Premović, rukovodilac Službe kontrole kvaliteta kompanije „Karneks”, rekla je da njihovi novi proizvodi u svom sastavu imaju belančevinaste sirovine od soje, koja se doprema sa urednom dokumentacijom i deklaracijom koja potvrđuje da nisu genetski modifikovani.

– S tim u vezi preporuka sertifikacione kuće „SGS” bila je da se ista oznaka nađe i na našim proizvodima koji sadrže belančevinaste proizvode od soje – kaže Premović.

– Imajući razumevanje za interesovanje potrošača, ističemo da nama cilj nije da ih zbunimo nego da istaknemo rad na stalnom poboljšanju sistema kvaliteta i bezbednosti proizvoda, odnosno implementiranih sistemima ISO 9001:2008 I HACCP – objašnjava ona.

Premović je objasnila da je interesantno da na proizvodima koji se proizvode u EU piše da nemaju GMO, a opet mogu da sadrže oko 0,05 odsto.

– Kada je reč o naznakama u kojima se ističe da proizvod nema dodatih boja, istakla bih da boje jesu grupa aditiva koje se mogu dodavati proizvodima, u količinama definisanim Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG 56/03), ali da „Karneks” sa ponosom može da istakne da boja njegovih proizvoda isključivo potiče od mesa, a ne od dodatih aditiva – zaključila je naša sagovornica.

(/slika2)Nedoumice zbog ove reklame pokazale su da ovdašnji potrošači sve više prate i primećuju poruke koje im šalju proizvođači. Međutim, tema kao što je genetski modifikovana hrana i dalje je nepoznanica kod nas, pa otuda i bojazan građana na samo pominjanje skraćenice GMO.

Srbija je, da podsetimo, još prošle godine usvojila zakon o zabrani gajenja i stavljanja u promet u komercijalne svrhe genetski modifikovanih organizama. Već neko vreme u javnosti se spekuliše da postoji pritisak da se liberalnije pristupi ovoj problematici, dok smo sa druge strane svedoci javnih pokušaja da se unište usevi genetski modifikovane soje koja se ipak gaji u različitim krajevima Srbije.

Poznato je da u Americi oko 80 odsto prerađene hrane sadrži GMO, u Evropi je to mnogo manje, ali su još od 1997. godine jasno ustanovljenja pravila o obaveznom deklarisanju proizvoda koji sadrže GMO. Ali na ovakav potez unije takođe je uticalo sve veće nepoverenje potrošača i nedovoljna informisanost o štetnostima ili dobrim stranama ovakve vrste hrane. Obaveznim deklarisanjem pružena je mogućnost kupcima da se odluče između hrane proizvedene na konvencionalan način i hrane koja sadrži GMO.

Na evropskim sajtovima koji se bave edukacijom potrošača o ovoj vrsti hrane i njenom obaveznom deklarisanju među najčešćim pitanjima nalaze se i nedoumice kupaca da li će zbog ovakvog forsiranja GMO proizvoda u Evropi potrošači uskoro moći da biraju. Prema regulativi Evropske unije sva hrana koja je u celini GMO ili je delom proizvedena od sirovina GMO mora biti deklarisana tako, bez izuzetaka.

Jelica Antelj/Ivana Albunović