U slavu džeza i diksilenda

"The Belgrade Dixieland Orchestra" nastupiće sutra uveče na tradicionalnom svečanom koncertu u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Orkestar će, prema rečima članova, publici pružiti vrhunsko izvođenje dela sa početka 20. veka. O tome šta očekuje sve one koji sutra uveče dođu na "Kolarac" u razgovoru za "Politiku" Vladimir Racković, iz ovog beogradskog sastava, kaže:

– Biće puno iznenađenja. "Beogradski diksilend orkestar" je, pored "Big benda RTS-a", jedini orkestar koji tamo uopšte nastupa u poslednjih dvadesetak godina, što nam je velika čast. Rasveta će biti netipična, kao i atmosfera. Cela dvorana će mirisati na cveće i svaka dama će dobiti po jednu ružu. Imaćemo nekoliko gostiju iz zemlje i inostranstva, a orkestar će pratiti naš plesni ansambl "Diksi dens šou". Obećavam da ćemo svirati kao nikada do sada!

Ovaj orkestar, koji postoji već šest godina i jedini je diksilend sastav na prostoru Balkana, nedavno je objavio novi album "Mesec nad ulicom Burbon" za PGP-RTS.

O tome koliko je teško za bend koji svira džez da dođe do izdavača u Srbiji, Racković priča: – Veoma je teško. Mi ga nikada ne bismo ni izdali da nismo imali sponzora koji je finansirao samo snimanje albuma, tako da smo izdavaču dali potpuno gotov materijal.

Ceo album, kao i sutrašnji koncert posvećen je postradalim žrtvama prošlogodišnjeg uragana "Katrina". Na pitanje zašto posveta Nju Orleansu, naš sagovornik odgovara:

– Razrušen je grad koji je postojbina džeza, a mi sviramo upravo tu vrstu muzike. Naš CD nosi naziv "Mesec nad ulicom Burbon", a to je ulica u Nju Orlenasu u kojoj je nastao džez. Odatle je krenulo nešto što je danas najvažnija kulturološka tvorevina 20. veka. Mi se bavimo istraživanjem korena džeza i meni je krivo što se nijedan džez muzičar ove zemlje, osim našeg orkestra, nije oglasio tim povodom.

Ovaj orkestar je proteklih meseci otvorio festivale u Kečkemetu, "Norrtelje Jazzdagar 2006", u Švedskoj i na još jednom mađarskom festivalu – "Miskolc Dixieland". O tome kako publika van Srbije reaguje na njihovu muziku, sagovornik "Politike" ističe:

– Svi su zatečeni činjenicom da iz našeg ćoška sveta dolazi nešto takvog kvaliteta. Čast da sve te festivale otvorimo posledica je prvog CD-a koji su ljudi čuli pa su nas na osnovu toga pozvali, kao i reakcije publike na našim koncertima. Ono što smo doživeli tamo ne znam da li je iko ovde doživeo – to je potpuna fascinacija i predavanje visokokvalitetnom izvođenju tradicionalnog džeza. Imali smo prilike da se odmerimo sa najvećim džez orkestrima u Evropi i, ne da smo istog kvaliteta kao oni, nego smo možda i bolji.