Igrači na duge staze

Kragujevac – Svaku stranu investiciju u Srbiji prati euforija, a slike sa otvaranja pogona i polaganja kamena temeljaca za nove fabrike podsećaju na prizore iz doba posleratne obnove i izgradnje. Okupljenoj dečici, koja zdušno aplaudiraju i viču: „Triput ura za ...”, fale još samo crvene marame i plave „titovke” s petokrakom zvezdom, pa da sve bude kao u dobra stara vremena. Ali šta se dešava kad euforija prođe, kad zamuknu fanfare i slegne se prašina iza crnih „audija” četvorocifrenih registarskih oznaka?

U Šumadiju, region koji, kako nedavno u Batočini reče ministar ekonomije Mlađan Dinkić, polako postaje centar srpske automobilske industrije, poslednjih godina slio se solidan broj stranih investicija.

Slovenačka kompanija za proizvodnju elektro-instalacija i svetlosnih uređaja za automobile „Grah automotive” u Batočini (12.000 stanovnika) završava izgradnju svog drugog proizvodnog pogona. Celokupna investicija, koja će rezultirati zapošljavanjem još 400 radnika sa biroa rada (2.000 nezaposlenih), vredna je 11,2 miliona evra. U prvom pogonu već radi 170 radnika.

U Raču (12.500 stanovnika), donedavno čuvenu po protestima radnika koji su podjednako uspešno zaustavljali saobraćaj i na putevima i na prugama, proletos je stigla južnokorejska „Jura”. Korejci su pazarili propalu „Zastavu elektro”, nekada pouzdanog kooperanta kragujevačke fabrike automobila, za nešto manje od tri miliona evra. I za svega nekoliko meseci zaposlili 1.000 radnika (i dalje 1.300 nezaposlenih), a od ruinirane hale napravili svetleći kosmički brod.

(/slika2)Lapovo je ugostilo austrijski „Kronošpan”, „najveću industriju ravnopločastih materijala u svetu”, kako nam je objasnio značaj ove investicije predsednik opštine Dragan Zlatković. Pošto je oslobođen plaćanja svih lokalnih taksi i dažbina na period od deset godina, do 2020, „Kronošpan” je otvorio svoj pogon u ovoj šumadijskoj varošici (9.000 stanovnika) i odmah zaposlio 200 radnika (1.000 nezaposlenih). U izgradnju i otkup zemlje Austrijanci će, kada budu izgradili sve što su naumili, uložiti čak 320 miliona dolara. Kada smo ih upitali, nije li to malo mnogo para, rekoše da je to investicija koja ide ukorak sa Fijatom.

U kojoj meri su ove investicije uticale na privredni oporavak, povećanje standarda, smanjenje broja nezaposlenih i saniranje socijalnih tenzija u ovim mestima? Koliko je ostalo u opštinskim kasama od svih miliona evra i dolara koji su ministrima, njihovim zamenicima, pomoćnicima, sekretarima i svim drugim predstavnicima političkih partija poslužili za slikanje i govore o nacionalnoj strategiji i državnom interesu!?

– Naš budžet je mali i iznosi svega 160 miliona dinara, a „Kronošpan” ga, verovali ili ne, puni s jedva stotinak hiljada dinara na mesečnom nivou. Znači, ni hiljadu evra! To je od poreza na zarade, ali nije „Kronošpan” kriv. Svega 50 odsto radnika koje je zaposlila ova firma dolazi s teritoriji Lapova, druga polovina je iz Kragujevca i okolnih mesta, a porez na zarade se ne plaća tamo gde je locirana firma, nego tamo odakle su radnici. Država to mora da promeni i ako je „Kronošpan” izvoznik koji smanjuje naš spoljnotrovinski deficit, zašto nam država ne da bar neki procenat od prihoda koje ubira na taj način – predlaže Zlatković, napominjući da je Vlada Srbije subvencionisala Austrijance s tri do tri po hiljade evra po svakom otvorenom radnom mestu (ukupno oko 650.000 evra).

Ipak, Lapovo je danas, velikim delom zahvaljujući „Kronošpanu”, mesto s najvećim brojem automobila po stanovniku u Srbiji, kaže Zlatković, navodeći da je austrijska firma, pre gradnje, otkupila zemlju lokalnih vlasnika i za svaki ar njive izdvojila 300 evra. Opštinska uprava i „Kronošpan”, takođe, imaju dogovor da se obnove škole i otvore nova odeljenja drvnoprerađivačke struke, a zahvaljujući ovoj kompanija, koja planira da zaposli još najmanje 450 radnika, Lapovo bi već sledeće godine moglo da bude jedino mesto u Srbiji bez nezaposlenih koji aktivno traže posao.

Kakva je situacija u Rači posle dolaska „Jure”. I dalje teška – kaže pomoćnik predsednika opštine za informisanje Branislav Milutinović, navodeći da se budžet (oko 300 miliona dinara) s mukom puni.

– Svih 1.100 radnika koje je „Jura” angažovala potpisali su ugovore o probnom radu na šest meseci. Tek kada budu primljeni za stalno, iz „Jure” će se u opštinski budžet, na ime poreza na zarade, slivati 600.000 dinara mesečno. Prihodi po tom osnovu nisu bog zna šta, ali bi mogli da budu veći – veli Milutinović, navodeći da problem Lapova muči i njegovu opštinu, pošto oko 500 radnika koje je primila „Jura” nisu iz Rače, već iz susednih mesta.

(/slika3)Osim što nisu platili prevođenje zemljišta (4,5 hektara) na svoje ime, Korejci, naglašava naš sagovornik, nisu tražili druge povlastice kad je reč o izmirivanju lokalnih dažbina.

– Nisu to tražili i rekli su nam da žele da budu u istoj poziciji kao i svaki lokalni biznismen, ugostitelj ili trgovac. „Jura” je zaista profesionalna kompanija, sve što su obećali uradili su u zadatim rokovima, a da ozbiljno razmišljaju o investiciji u našoj opštini govori i odluka da za svoje menadžere u Rači naprave zgradu u kojoj će stanovati. Plate nisu velike, oko 22.000 dinara s toplim obrokom, ali meštani Rače su zadovoljni i time, budući da pre dolaska „Jure” nisu imali gotovo nikakvu perspektivu. Prvi mesec, kako to obično biva, proveli su vraćajući dugove, a sada već imaju i za kafanu, možda novi frižider ili neki komad nameštaja – kaže Milutinović.

Profesionalnost ove kompanija prepoznala je i država, koja je „Juri” za svako otvoreno radno mesto obezbedila 4.500 evra. Ukoliko Korejci ispune plan i zaposle 2.000 radnika, Vlada Srbije će ih „častiti” sa čak devet miliona evra.

Po istom osnovu, „Grah automotive” je dobio 1,6 miliona evra (400 radnika po 4.000 evra). Budući da slovenačka kompanija izvozi celokupnu proizvodnju, predsednik opštine Batočina Radiša Milošević smatra da je „uloženi novac za državu vredan truda”, ali naglašava da je sama opština „mogla i bolje da prođe”.

– „Grahu” smo, na 99 godina, besplatno ustupili 3,3 hektara zemljišta u industrijskoj zoni, čija je vrednost procenjena na oko 14 miliona evra. Uz to, oslobodili smo ih plaćanja lokalnih dažbina po osnovu korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, a dozvole za izgradnju smo naplatili polovično. Tako smo, umesto deset miliona dinara, prihodovali svega oko pet miliona – objašnjava prvi čovek Batočine.

Prema njegovim rečima, direktna korist po opštinski budžet (225 miliona dinara) od dolaska stranog investitora nije velika, ali će se investicija, kako kaže, isplatiti na duže staze.

– Šta znači dolazak jednog investitora u opštinu koja, uprkos svim naporima, i dalje slovi za nerazvijenu!? Iz državne kase nam se polako vraća deo od poreza na zarade, a Vlada Srbije sve više gleda u nas kao na potencijalno dobrog domaćina za strana ulaganja. Samo za gasovod ćemo iz NIP-a dobiti 30 miliona dinara, a sve sa ciljem da se što bolje infrastrukturni spremimo za nova ulaganja. Iz republičkih fondova uskoro očekujemo i dodatna sredstva za uređenje ulica i gradskog trga, koji je isti kao i pre 40 godina, kada je formiran – kaže predsednik Milošević.

Brane Kartalović

-----------------------------------------------------------

„Gorenje“ daleko od Zaječara

Zaječar – Slovenačka kompanija „Gorenje“ zvanično je na svom sajtu demantovala da postoji bilo kakva odluka ili pismo o namerama o izgradnji njene fabrike u Zaječaru. Slovenci su kategorični da nema ni govora o tome da će oni u Zaječaru uložiti 20 miliona evra i obezbediti posao za 1.300 radnika, što su mnogi mediji objavili, pozivajući se na izvor u našem Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Slovenačka kompanija ne spori da su predstavnici srpskog ministarstva razgovarali s predstavnicima „Gorenja“ „o mogućnostima ulaganja u u industrijsku proizvodnju u Zaječaru“. Ali, poručuju da nikakav dogovor nije potpisan, kao što je objavljeno, i da ništa nije tačno dok „Gorenje“ o tome ne obavesti javnost.

S. T.