Rašić u finalu porazio Hrvate

Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul, 4. septembra – Teško, ali i slatko i zasluženo Srbija je savladala Hrvatsku sa 73:72 (19:27, 15:9, 29:16, 21:22) i plasirala se u četvrtfinale svetskog prvenstva. U dramatičnoj završnici, kao i poput one na Evropskom prvenstvu u Barseloni 1997, naš tim je imao svog heroja. U Španiji je fantastičnom „trojkom” Hrvate potopio Aleksandar Đorđević, a isto to, ali na drugi način u Istanbulu je učinio sjajni Aleksandar Rašić.

Sva uzbuđenja ionako preuzbudljivog (ne i kvalitetnog) meča dramaturški su se slila u završne 22 sekunde. Tada je prvo sa linije slobodnih bacanja Rašić oba puta bio precizan za 70:67. Hrvati su „svog” Rašića imali u Marku Popoviću (da ga pretvori u heroja mogao je ovog puta potpuno van ritma i kao sa druge planete Miloš Teodosić „prodavši” loptu iz auta) kome je ruka na 72:71 za Srbiju jednom zadrhtala. U poslednjem napadu šest sekundi pre kraja Rašić (prethodno je bio i strelac posle sjajno izvedenog auta za 72:70) je fauliran sekundu uoči poslednjeg zvuka sirene.

Sa licem Bastera Kitona stao je na „penal” mirno. Prvi udarac sigurno za 73:72. Naš odlični bek bio je učesnik ovogodišnjeg finala Jadranske lige kada je Partizan pogotkom Kecmana u poslednjoj sekundi nadigrao u Zagrebu Cibonu. Znao je da dva puta isto ne može da se dogodi pa je majstorski namerno promašio drugo bacanje, vreme je isteklo, i nastalo je ogromno slavlje.

Posle ovakvog duela, sigurno možemo još dalje (selektor Dušan Ivković maestralno je vodio tim) jer teško je poverovati da Teodosić i Veličković pre svih, a zatim i Bjelica i još po neko, mogu da ponove ovako slabu igru.

A po četvrtinama to je izgledalo ovako. U prvoj je početak obećavao, „kucanje” Krstića, „trojka” Bjelice, lako do 5:0 i onda u naredna dva,tri minuta igralo se koš za koš (9:9 u četvrtom minutu), pa su Hrvati, koristeći naše greške (iz drastičnih pogrešnih procena ili dodavanja Bjelice, Perovića, Teodosića, itd.) i izrazito bolji skok (na kraju prvih 20 minuta 19:14, od toga osam ofanzivnih naspram srpskih dva) stigli do 27:19 na kraju prve četvrtine.

(/slika2)U drugoj je Dušan Ivković startnu petorku Teodosić, Rašić, Bjelica, Veličković, Krstić (jedini je sa osam poena u početnih deset minuta bio u skladu sa svojim znanjem pod obručima), zamenio sa Markovićem, Tepićem, Kešeljom, Savanovićem i Perovićem i stvari su se preokrenule bez obzira što smo i dalje grešili. Iz minuta u minut „topili” smo prednost protivnika i bez obzira što smo vrlo retko, „na kašičicu” ličili na sebe, uspeli smo da na odmor odemo sa samo „minus dva” (34:36).

Činilo se da smo u trećem periodu pronašli svoj ritam i da su Hrvati stavljeni „pod komandu”, ali serija nerazumljivih poteza sprečavala nas je za ubedljivije odlepljivanje od onog 54:50 na završetku 30. ninuta. Još bliži mirnijoj završnici bili smo u 35. minutu (64:57), ali kad nema timske igre, zaštitnog znaka ove generacije Ivkovićevih izabranika, onda nema ni bezbrižne završnice. Ali, tu se već vraćamo na početak ovog izveštaja: teško, ali slatko – idemo među osam najboljih na svetu, a Hrvati se pakuju...

Dvorana: Sinan Erdem u Istanbulu. Gledalaca: oko 5.000.

SRBIJA:Teodosić 3 (jedna „trojka”), Tepić 2 ,Rašić 15 (1), Paunić 2, Bjelica 3 (1), Marković 2, Savanović, Kešelj 5 (1), Krstić 16, Perović 10, Veličković 7, Mačvan 8. Selektor: Ivković.

HRVATSKA: Ukić 11 , Kus, Popović 21 (3), Bogdanović 9 (1), Stipčević,

Tomas 8, Planinić, Tomić 4, Lončar 9 (1), Banić 10, Zorić, Andrić. Selektor: Vranković.

Mirko Stojaković