Koliko vrede akcije NIS-a

S početkom trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na Beogradskoj berzi, blizu petmiliona građana je dobilo zadatak individualnog investitora. Da li prodati akcije odmah ili sačekati rast cene? Da li će se nastaviti trenutni pad cene akcija? Koliko realno vredi akcija NIS-a? Da li kupiti nove akcije NIS-a na berzi po trenutnim cenama i sačekati rast ili dividendu? Da li je menadžment NIS-a sposoban da unapredi poslovanje kompanije?

Ovo su samo neka od pitanja koja će sebi postaviti svaki vlasnik akcija NIS-a u Srbiji, sa ciljem da što povoljnije proda akcije koje je dobio. Ista ova pitanja postavljaju sebi i svi ostali investitori koji poseduju akcije drugih kompanija listiranih na Beogradskoj berzi.

Individualno investiranje predstavlja ulaganje novčanih sredstava u različite hartije od vrednosti ili kapitalne projekte sa ciljem ostvarivanja prinosa na uložena sredstva kroz uvećanje vrednosti ili ostvarivanje prihoda od pozitivnog poslovanja.

Vrednost hartija od vrednosti se menja svakodnevno i zavisno od vrste se objavljuje u javnim glasilima, na sajtovima berze, fondova i drugih institucija. Uobičajena ulaganja malih investitora su usredsređenana akcije i obveznice.

U Srbiji je na Beogradskoj berzi listirano više stotina kompanija, čijim se akcijama svakodnevno trguje. Obveznice u Srbiji nisu naročito razvijene, bar kada je u pitanju mogućnost malih investitora da ih kupuju. U našoj zemlji, trenutno, jedina mogućnost malih investitora koji žele da investiraju u obveznice je kupovina državnih zapisa Republike Srbije.

Trgovina akcijama na Beogradskoj berzi će u postati veoma zanimljiva široj javnosti, imajući u vidu da oko petmiliona građana poseduje akcije NIS-a, koje se trenutno mogu prodati isključivo na Beogradskoj berzi. Osim akcija NIS-a, na Beogradskoj berzi se trguje akcijama stotina srpskih kompanija.

Cene akcija svih kompanija na Beogradskoj berzi mogu se pratiti svakodnevno na sajtu Beogradske berze,a cene akcija kojima se najviše trgujei u dnevnoj štampi. Cene svakodnevno fluktuiraju, a ukupni trendovi kretanja cena akcija mogu se posmatrati kroz kretanje osnovnih indeksa berze – Beleks 15 i Belekslajn.

(/slika2)Prinosi koji se ostvaruju trgovanjem na berzi su zasnovani na dve osnove: rast cene akcija i isplata dividende. Rast cene akcija može biti posledica širokog spektra faktora, a osnovni su kvalitet poslovanja kompanije i tržišni uslovi u kojima posluje kompanija sa akcentom na perspektivu daljeg poslovanja. Isplata dividende je rezultat kvalitetnog poslovanja kompanije i ona se obično isplaćuje na godišnjem nivou, s tim što je isplata moguća samo ako je kompanija ostvarila profit i ako je menadžment kompanije odobrio isplatu dividende iz profita.

Za svakog malog investitora je od izuzetne važnosti da upozna poslovanje kompanije čije akcije namerava da kupi. Procena kvaliteta poslovanja i perspektive razvoja kompanije je zasnovana na oceni menadžmenta kompanije, tržišnih perspektiva privredne grane u kojoj posluje kompanija i upoređivanjem poslovanja sa konkurentskim kompanijama.

Ulaganje u akcije određene kompanije je rezultat procene investitora da će ostvariti prinos na uložena sredstva bilo rastom cene akcije biloisplatom dividendi. Zbir svih pojedinačnih ulaganja i prodaja akcija formira trgovanje na konkretnoj berzi. Različite strategije, očekivanja i ocene pojedinačnih investitora stvaraju i dobitnike i gubitnike na berzi.

Ulaganje na berzi treba posmatrati kao dugoročno ulaganje. Kratkoročne prinose je moguće ostvariti u periodima rasta berze, ali ulaganja radi ostvarivanja ovakvih prinosa su vrlo rizična. Takva trgovanja se nazivaju špekulativnim i uglavnom su zasnovana na neočekivanim informacijama o poslovanju pojedinačnih kompanija, koje su dostupne manjem broju ulagača. Ukoliko se u obzir uzme dugoročno posmatranje kretanja berzanskih indeksa, može se izvesti zaključak da su samo ulaganja na više od petgodina visokoprofitabilna ulaganja. U ovom periodu kvalitetne kompanije ostvaruju profite, proširuju poslovanje, isplaćuju dividende i cena akcija raste. Ipak, treba imati u vidu da za investitore na berzi ne postoji „sigurno profitabilno” ulaganje i da sva ulaganja nose manju ili veću dozu rizika. Od sklonosti investitora prema riziku zavisiće i način ulaganja.

Zbog većeg rizika koje nosi sa sobom, investiranje na berzi donosi i veće profite od manje rizičnih ulaganja, poput investiranja u državne zapise ili štednje u poslovnim bankama.

-------------------------------------------------------- 

ALTERNATIVE INDIVIDUALNOM ULAGANjU NA BERZI

Individualno investiranje na berzi spada u rizičnije načine investiranja. Pod pretpostavkom da individualni investitor ima ograničeno znanje o funkcionisanju tržišta kapitala i ograničena sredstva za ulaganje, koja svojom veličinom predstavljaju beznačajan deo trgovine na berzi, javlja se mogućnost pogrešnog ulaganja i umanjenja uloženih sredstava. Takođe, individualni investitori zbog ograničenih sredstava nisu u mogućnosti da dovoljno diversifikuju svoj portfelj hartija od vrednosti kupovinom velikog broja različitih hartija i tako ublaže efekte povremenih negativnih kretanja na berzi.

Zbog navedenih rizika, na domaćem tržištu su prisutni investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi. Ovi fondovi prikupljaju novčana sredstva pojedinačnih članova i ukupno prikupljena sredstva investiraju u hartije od vrednosti i kapitalne projekte, sa ciljem ostvarivanja što većeg prinosa na prikupljena sredstva.

Investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi upravljaju daleko većim sredstvima nego što to čine pojedinačni investitori, što im daje mogućnost diversifikacije rizika kroz kupovinu većeg broja različitih hartija od vrednosti. Time se znatnoumanjuju efekti mogućih negativnih kretanja na berzi i pada cena pojedinačnih hartija od vrednosti. Osim toga, investicionim fondovima i dobrovoljnim penzijskim fondovima upravljaju portfolio menadžeri, koji su obučeni profesionalci za poslovanje i ulaganje na tržištima kapitala.

Ulaganjem sredstava u ove fondove oslobađate se obaveze svakodnevnog praćenja kretanja na tržištu kapitala, istraživanja o poslovanju pojedinačnih kompanija listiranih na berzi i te poslove ostavljate onimakoji su obučeni za navedene poslove. Uz to, umanjujete i sve ostale rizike koji proističu iz nedovoljnog obima sredstava za ulaganje.

kamatica.com