Poverenik za prekid lanca uvreda

Lanac uvreda i poniženja o kojima niko ne sme da priča, samo je test za „odstrel”, priča čitateljka iz velikog industrijskog kombinata u Srbiji u kom su na delu otpuštanja. Ne sme čak ni da se predstavi. Samo, moli da neko vidi da se tako nešto na „kugli” u dvadeset prvom veku dešava. Nesvesna toga koliko je čitalaca, koji nemaju ili ne smeju ikome da ispričaju, pozvalo ovu redakciju sa sličnom pričom.

Reč mobing kao zamena za šikaniranje na poslu, bila ja donedavno nepoznanica, a dokaziovost takve pojave gotovo je bila nemoguća. Tek slučaj novinarke iz Jagodine, kada je prvi put za takvu optužbu došlo i do osude, podstakao je stalnu priču o nepohodnosti zakona o mobingu koji je konačno usvojen i od pre tri nedelje počeo i da važi.

Suština Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu je da se poslodavci obavežu da sprovedu zabranu mobinga. U suprotnom, koštaće ih dosta para. Da li će ovaj zakon zaista zaštiti zaposlenog u turbulencijama naše privrede?

– Poslodavac je dužan da u roku od tri naredna meseca edukuje poverenika za mobing, koji će se brinuti za sprovođenje zakona. Ko će biti izabran za takvu ulogu, zavisi od sindikalnog organizovanja u firmi. Znači, sprovođenje zaštite zavisi od nas samih. Poslodavac će biti odgovoran ako u slučaju prijave za mobing ne udalji mobera od žrtve do kraja sprovođenja postupka koji podrazumeva prvenstveno medijaciju, odnosno izmirenje. Ceo postupak može da vodi zaduženo lice, kaže Aleksandar Ilić, predsednik udruženja „Stop mobing”.

Tumačeći novi zakon na okruglom stolu o mobingu, u organizaciji Sindikata komunalaca Srbije, naglasio je da je prvi korak je da se popriča sa takozvanim moberom, a u roku od tri dana poslodavac ili ovlašćeno lice određuju medijatora koji predlaže rešenja. Tek ako medijacija ne uspe ili se prekine, po ovom zakonu, sledi sudski postupak. Ukoliko sud presudi u korist zaposlenog koji tvrdi da je žrtva mobinga, odgovorni poslodavac cele firme nadoknađuje kompletnu štetu, bez obzira na to ko je mober u preduzeću. Nakon toga može da traži nadoknadu od glavnog krivca.

– Cilj mobinga je povreda dostojanstva, ugleda, ličnosti i integriteta, kao i zdravlja ili položaja zaposlenog. Ponašanje koje izaziva strah i stvara neprijateljstvo, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogubne uslove za rad, a cilj je da da se izoluje zaposleni i navede da sam da otkaz.

Kako dodaje Ilić, u mobingu se prvenstvenio računa na negativan uticaj na psihu zaposlenog, koji gubeći ugled gubi i samopouzdanje, a posledice osećaju i porodica i šira socijalna sredina. Dolazi i do agresije, alkoholizma pa i samoubistava. Još je opasniji uticaj ovakve šikane na psihu okruženja mobingovanog, zbog čega je dosad bilo teško naći svedoka.

– Jagodinska novinarka je uspela jer je imala devet svedoka koji su se svi pojavili na sudu. Zato je izuzetno važno da se sprovede odredba Zakona koja obezbeđuje zaštitu svedoka. U slučaju da primetite da vam je kolega mobingovan, vaša podrška je izuzetno važna, kako bi on izbegao depresivni monolog sa sobom a vi da vam se isto uskoro dogodi, poručuje zaposlenima Ilić kao predsednik udruženja.

Stratešeki cilj mobinga je smanjenje broja zaposlenih ali psihološki razlozi su zavist, strah, zloba. Moberi, kaže sagovornik, bilo oni glavni ili njihovi poltroni, po pravilu su nesposobni ili manje sposobni za svoj posao od onih koji su cilj mobinga, zbog čega po istom nepisanom pravilu, imaju razvijenu tehniku čak i višemesečnog „pakovanja” otkaza sposobnijem. Iza svake prepotencije, kažu psiholozi, krije se neka impotencija.

– Idealno tle mobinga je i poremećaj u međuljudskim odnosima. Dopisani, zastareli gresi usmeravaju se vešto ka određenoj ličnosti. Mober pažljivo bira žrtve i to su uglavnom mirne, vredne, povučene osobe koje kao da signaliziraju da se neće suprotstaviti maltretiranju, ali ima i onih drugih prema kojima je onda oštrica šikane jača a rat organizovaniji. Stručnjaci su ovaj sindrom opisali kao osećaj plivača između četiri ajkule u moru – šta god uradili, gotovo je! – opisuje Ilić.

Jozef Krejbih, sekretar asocijacije centralnoevropskih i zapadnobalkanskih sindikata javnih službi (PSI), kaže da u ovim regionima svuda ima mobinga ali da je u Srbiji trenutno izuzetno izražen. Mobing je, inače, povezan sa otpuštanjima i stepenom demokratičnosti. Kriza je, dodaje, koren svih zala.

Mirjana Nikić