Korist – mamac za besplatne radnike

Državni organi, javne ustanove i opštine, preduzeća, preduzetnici, nevladine organizacije, pa čak i udruženja građana koja bi rado da za neki od opštekorisnih poslova dobiju besplatnu radnu snagu sa spiska nezaposlenih, imaju još desetak dana da se prijave na poziv Vlade Republike Srbije i konkurišu za organizovanje javnih radova. Za šta sve mogu da se traže nezaposleni čije plaćanje na sebe preuzima država? Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku procenilo je i, kažu, proverilo, anketirajući pojedine resore, da bi takvih poslova moglo da bude dosta: najviše na izgradnji infrastrukturnih objekata, kao što je autoput Horgoš–Požega, i na izgradnji drugih magistralnih i lokalnih puteva, ali ne samo tu. U lokalnim zajednicama javnim radovima mogli bi, između ostalog, da se održavaju zgrade i parkovi, da se očiste divlje deponije, rečne i jezerske obale, da se pomaže starijima, deci, invalidima i socijalno ugroženima, da se radi u kulturnim institucijama, u pozorištima, muzejima, bibliotekama, u turizmu i obavljanju raznih poslova elektronske obrade podataka, marketinga...

Ko ima na umu kakav-takav koristan posao (umesto da misli isključivo o profitu ili o slamanju konkurencije), do 25. septembra trebalo bi da se prijavi Sektoru za zapošljavanje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u Beogradu, u Nemanjinoj 22-26. I da dostavi sve podatke: za šta misli da bi valjalo organizovati javne radove, koliko bi oni trajali (pretpostavlja se, od dva meseca do, recimo, godinu dana), šta bi se sve pri tom radilo, uz koliko radnih ruku i kakve stručnosti bi trebalo da budu radnici, koliko bi sve to koštalo i koliko od toga se očekuje da pokrije država iz budžeta. Jer, da podsetimo, država je, za početak, rezervisala sto miliona dinara i voljna je da plati do desetine troška izvođenja javnog posla, a posebno nezaposlene koji bi obavljali javne radove: ne samo njihov prevoz do posla i nazad, zaštitu na radu i eventualnu obuku za posao koji bi radili, nego i penzijski staž i mesečnu neto platu, zavisno od kvalifikacije (nekvalifikovane u visini minimalca, što je trenutno oko 8.800 dinara, a stručnije nešto više, do fakultetski obrazovanih čija mesečna plata bi, prema trenutnom republičkom proseku, bila nepunih 13.000 dinara).

Oni koji bi da ovako organizuju javne radove mogu, sudeći prema vladinom pozivu, i da ponude da nezaposlene plate više – odnosno da doplate do zarada koje, za istu vrstu posla, isplaćuju svojim zaposlenim, ako ih imaju. Ali, o tom potom: najvažniji uslov da bi se zajedno sa državom ušlo u neki ovakav javni projekat očigledno je stav lokalne uprave i resornog ministarstva: prvi treba da se saglase da im je taj posao od lokalne važnosti, a drugi da su predloženi radovi od nacionalnog interesa. Posle 25. septembra, međuresorska radna grupa u narednih 15 dana probraće predloge i predložiuti listu prioriteta, da bi u roku od sledećih 30 dana bilo odlučeno i šta će od toga postati "javni rad od interesa za Republiku".