Subotica sve starija

Subotica – Ovo je grad starih a ova nepovoljna demografska ocena Suboticu prati već duže vreme, a iz godine u godinu beleže se novi negativni trendovi u kretanju stanovništva.

– Prosečna starost Subotičana je 40,1 godina, i po tom kriterijumu mi smo u dubokoj demografskoj starosti. Tragičan podatak je da se u periodu od 1991. do 2002. godine za 4,5 godine povećala prosečna starost stanovništva. Po poslednjim podacima izjednačio se broj mladih do 19 godina i starijih od 60, što se smatra izuzetno nepovoljnim. U Subotici je više od 30.000 ljudi starijih od 60 godina – ukratko za „Politiku” rezimira Marija Biači, član Gradskog veća, zadužena za oblast socijalne zaštite.

Juče, na Dan starih, na Trgu slobode u centru grada održana je manifestacija posvećena najstarijim sugrađanima. Svoje usluge predstavili su Gerontološki centar, Crveni krst, humanitarna organizacija „Karitas”, lekari Doma zdravlja merili su pritisak sugrađanima, deljeni su besplatan čaj i kifla. Na štandovima u centru korisnici usluga gerontoloških klubova pokazali su svoje ručne radove, a ko je želeo mogao je da se priključi i času vežbanja za starije osobe.

Subotica u Srbiji ima najduži staž u brizi za svoje starije sugrađane, ovde je još u 18. veku otvoren prvi, kako se tada nazivao, uboški dom, još 1971. godine otpočeo je program nege u kući, što je pionirski poduhvat u našoj zemlji, a dve godine kasnije otvoreni su, takođe prvi, gerontološki klubovi. Može se reći da danas, kada je svaki peti stanovnik stariji od 60 godina, svi oni na neki način uživaju brigu grada. U Gerontološkom centru, prema rečima direktora dr Nenada Ivaniševića, u tri doma smešteno je 530 sugrađana, 150 ih je u zaštićenom vidu stanovanja, dok oko šest hiljada njih koristi usluge nege u kući. Za penzionere i starije građane posebno su značajni gerontološki klubovi u kojima se okupljaju na druženje, rekreaciju, ili da bi dobili neku uslugu poput frizera ili pedikira, ali i da bi učili jer se za njih ovde organizuju i kursevi informatike ili drugih znanja. Odnedavno i organizacija „Karitas” pri Katoličkoj crkvi takođe ima organizovanu pomoć u kući.

Prema rečima Marije Biači, grad izdvaja 97 miliona dinara za zaštitu starih jer su potpuno svesni teške situacije u kojoj se nalazi većina starijeg stanovništva.

– Oni najteže osećaju krizu i nemaštinu jer naše porodice imaju svega 2,4 člana, neretko porodicu je, tražeći bolje uslove života, napustila noseća generacija, ona koja rađa i u punom je radnom kapacitetu. Zato u Subotici godinama imamo negativan prirodni priraštaj, a, ostarelim domaćinstvima nema ko da pomogne. Nadam se da će svest o tome da stariji sugrađani nisu teret i da je potrebno zadovoljiti njihove socijalne potrebe postati prioritet i naše države – kaže Marija Biači.

U Subotici se, prema popisu iz 2008. godine, na hiljadu stanovnika rodi devet beba, a umru 15,2 osobe, pa tako dok je negativni prirodni priraštaj u Srbiji minus 4,6, u Subotici je on minus šest.

Aleksandra Isakov