Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bosa Nenadić predlaže promenu Ustava

Председница Уставног суда Србије Боса Ненадић

Pred Ustavnim sudom Srbije trenutno se nalazi više od 7.000 ustavnih i drugih žalbi, oko 600 predmeta normativne kontrole i više od 110 osporenih zakona, čiju saglasnost sa Ustavom ovaj sud treba da oceni. U uslovima takve preopterećenosti, ili bolje reći zagušenosti, koja znatno usporava donošenje odluka, predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić predlaže izmene Zakona o Ustavnom sudu, ali i promenu Ustava.

Procedura za promenu Ustava Srbije je znatno teža i komplikovanija od promene zakona, pa bi najpre pomoglo da se predlože i usvoje izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

– Sa sadašnjim obimom raznovrsnih poslova koji su mu Ustavom stavljeni u nadležnost, Ustavni sud gubi fizionomiju čuvara Ustava i organa koji izuzetno odlučuje, a sve više poprima karakteristike drugih državnih organa. Važeći Ustav je do krajnjih granica proširio nadležnost Ustavnog suda i jasno je da bi jedino promenom najvišeg pravnog akta broj i vrsta nadležnosti mogli biti primereni njegovoj ulozi. Međutim, pojedini poslovi koje sada Sud obavlja a koji su mu u nadležnost stavljeni Zakonom morali bi se „izmestiti” iz primarne nadležnosti US, pa su najavljene izmene Zakona o Ustavnom sudu prilika da se to uradi – kaže Bosa Nenadić u izjavi za „Politiku”.

To je nužno, napominje predsednica USS za naš list, ne samo zato što je postupak promene Zakona jednostavniji od promene Ustava, već „pre svega zbog činjenice da nadležnosti Ustavnog suda, zbog karaktera i uloge ove institucije, ne mogu biti pitanje o kome treba da odlučuje zakonodavac”, a zatim i zbog toga što su pojedini poslovi koji su stavljeni u nadležnost US po svojoj prirodi takvi da ne spadaju u ustavnopravne sporove, već u pitanja koja su primerenija funkcijama drugih organa, koje su utvrđene Ustavom.

– Moram da naglasim da pitanje „rasterećenja dela nadležnosti” Ustavnog suda ne pokrećem kako bi Sud u ovom sastavu radio manje ili imao više komocije, već se pre svega rukovodim principom da nadležnosti US moraju biti primerene osnovnoj ulozi ove institucije i da joj po svom obimu i vrsti obezbeđuju optimalno i efikasno delovanje. US se mora usredsrediti na vršenje svoje osnovne Ustavom utvrđene funkcije – čuvara Ustava, odnosno ustavnosti kao temeljnog principa funkcionisanja svake pravne države i zaštite ustavnih sloboda i prava. Težište rada i odlučivanja US jesu najsloženija ustavnopravna pitanja i odlučivanje o povredi ili uskraćivanju ne bilo kojih prava već osnovnih prava i sloboda zajamčenih Ustavom. Zato izmene Zakona treba da doprinesu i efikasnijoj zaštiti prava i pravnih interesa naših građana – kaže Bosa Nenadić.

Takvo rasterećenje doprinelo bi ostvarivanju osnovne funkcije Ustavnog suda, koji pre svega treba da bude čuvar ustavnosti u pravnom poretku zemlje, kaže naša sagovornica, a potom poslednji u nizu zaštitnik Ustavom zajemčenih prava i sloboda na nacionalnom nivou.

– Ustavni sud mora delati kao „sami vrh pravne zaštite” u zemlji i poslednja odbrana pravnog integriteta države Srbije i njenih organa, pre nego što žalbe za povredu tih prava budu upućene u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ili drugim međunarodnim institucijama – ističe Bosa Nenadić.

Tek kada budu usledile promene Ustava, onda bi, napominje ona,  valjalo razmisliti i o rešenjima da se ocena zakonitosti opštih akata, pojedini sukobi nadležnosti (pre svega na lokalnom nivou), pojedini oblici žalbi, zabrane rada udruženja ubuduće primarno rešavaju pred redovnim sudovima, a samo po osnovu ustavne žalbe pred Ustavnim sudom.

Pitali smo da li je zakonom moguće „prebaciti” žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku sa Ustavnog suda na redovne sudove, kao i da li postoji ideje da o nekim pitanjima ne odlučuje svih 15 sudija Ustavnog suda.

– Da. Pre svega, mislim da bi sporove zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku trebalo preneti u nadležnost redovnih sudova, bilo instancionih bilo kao nadležnost Vrhovnog kasacionog suda. Nadalje, zakonskim izmenama koje bi vodile optimalnijem radu Suda, ali i efikasnijem odlučivanju po zahtevima naših građana, trebalo bi potom promeniti odredbe koje se tiču unutrašnje organizacije i načina rada Suda i omogućiti da Sud o pojedinim pitanjima odlučuje u većima (senatima), umesto u kompletnom sastavu. Ne postoje ustavne prepreke da se odluke o pojedinim pitanjima ne donose u većima od osam članova, ili pak u manjim većima, jer je neracionalno i neefikasno da svih 15 sudija na sednici odlučuje o sporovima koji nisu tipično ustavnosudski – kaže Bosa Nenadić.

Osim toga, potrebno je bliže urediti pojedine postupke pred US, kao što su postupak po ustavnoj žalbi i žalbama, koji moraju biti strogo formalizovani i primereni ostvarivanju ustavnosudske funkcije i efikasnoj zaštiti ljudskih prava. Takođe bi trebalo preispitati i odredbe o statusu sudija US, o postupanju Suda po inicijativama u domenu normativne kontrole, s obzirom na to da je uveden institut ustavne žalbe, predlaže predsednica Ustavnog suda Srbije.

– Koliko mi je poznato Ministarstvo pravde u tom pravcu i priprema izmene Zakona, kako bi se stvorile normativne pretpostavke za delotvorniji i efikasniji rad US – rekla je juče Bosa Nenadić „Politici”.

Na pitanje da li postoji još neko rešenje za smanjenje broja predmeta koji stižu pred Ustavni sud, Bosa Nenadić kaže:.

– Broj predmeta pred Ustavnim sudom može biti pokazatelj kako (ne) funkcioniše pravna država. Uporedna praksa pokazuje da nema uspešne ustavnosudske zaštite u zemljama u kojima se „masovno krši ili zanemaruje” ustav, kao najviše pravo. Otuda je za optimalno funkcionisanje ustavnog sudstva uopšte, pa i kod nas, nužna izgradnja harmonizovanog pravnog sistema, visok demokratski potencijal institucija koje stvaraju, ali i onih koje izvršavaju pravo, a posebno stručnost, odgovornost i nezavisnost sudske vlasti i drugih organa koji odlučuju o ljudskim pravima i slobodama. Brojne su prepreke koje valja savladati u svim tranzicijskim zemljama, pa i u našoj, u uspostavljanju pravne države – objasnila je Bosa Nenadić.

– Dakle, dok se ne otklone ti suštinski uzroci pojave velikog broja sporova pred US, same promene zakona o unutrašnjoj organizaciji, načinu odlučivanja, pa i nadležnosti Ustavnog suda, samo će delimično doprineti smanjenju broja nerešenih sporova – zaključuje predsednica Ustavnog suda Srbije.

Aleksandra Petrović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.