Statistika laže izvan Beograda

Porast broja siromašnih građana u Srbiji je posledica globalne ekonomske krize, tvrdi za „Politiku“ Rasim Ljajić. Kako kaže, kad vidi kako žive ljudi van Beograda, i sam stiče utisak da je broj siromašnih veći nego što statistika pokazuje

Najavljenim rebalansom budžeta za socijalne namene je predviđeno pet milijardi dinara. Kako će taj novac biti upotrebljen, kojim je kategorijama stanovništva u Srbiji hitno potrebna pomoć?

To je pre svega novac neophodan za redovnost socijalnih davanja, na koju smo se obavezali početkom godine – isplata dečijih i roditeljskih dodataka, naknada za hraniteljske porodice i porodiljska odsustva, porodica koje ostvaruju pravo na materijalnu pomoć... Dodatna sredstva od 850 miliona dinara upotrebićemo za zaštitu najugrošenijih kategorija stnovništva: 400 milona dinara za najsiromašnije opštine u Srbiji, 220 miliona za narodne kuhinje, 130 miliona za pakete hrane, 100 miliona za pomoć porodicama koje se nalaze u sivoj zoni siromaštva.

Prema kojim kriterijumima je izvedena računica nedavno objavljena u medijima da u Srbiji trenutno 650.000 ljudi živi ispod granice siromaštva? Opozicione stranke navode da je, gledano prema merilima UN ili Svetske banke, taj broj i veći.

Plašim se da ovde statistika puno ne pomaže. Bez obzira da li se koristi Anketa o životnom standardu (AŽS),koja ukazuje o 700.000 onih koji žive ispod granice siromaštva, ili koristite Anketu o potrošnji domaćinstva (APD),koja pokazuje cifru od 530.000 najugroženijih, mi ovde ima činjenicu da je prvi put posle demokratskih promena povećana stopa siromaštva, a to je posledica globalne ekonomske krize. Samo od početka godine imamo povećanje za sedam hiljada novih porodica koje ostvaruju pravo na materijalnu pomoć (MOP). Da budem iskren, kada putujem Srbijom, van Beograda, i vidim kako ljudi žive i ja stičem utisak da je taj broj veći nego što sve te ankete i statistike pokazuju.

U odnosu na te podatke, kakve rezultate je dala primena Strategije za smanjivanje siromaštva, usvojena još 2003. godine?

Strategija je dala rezultate ako se zna da smo 2002. godine imali skoro 14 procenata onih koji žive ispod linije siromaštva, a 2008. taj procenat je iznosio 6,9 odsto. Nažalost, negativni trendovi počinju od zadnjeg kvartala 2008. godine i nastavljeni su do danas, što je posledica efekata ekonomske krize na našu privredu.

Koliko narodnih kuhinja trenutno radi u Srbiji ?

U Srbiji trenutno ima 63 narodne kuhinje koje opslužuju 40 hiljada korisnika. S obzirom na sadašnje stanje, u narednom periodu biće ih otvoreno još nekoliko.

Socijalna pomoć za domaćinstva sa više od 5 članova mesečno iznosi nešto manje od 11.000 dinara. Kako preživeti sa tim novcem ?

Iako spevamo da i u uslovima krize obezbedimo redovnost socijalnih davanja, ona su nažalost među najmanjima u Evropi. Novi Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa i veći sveobuhvat korisnika MOP –a, sa sadašnjih 69.000 hiljada porodica na 87.000, ali i veće novčane iznose posebno za višečlana domaćinstva i samohrane majke.

Nedavno ste obišli jug Srbije. Šta kažete građanima kada Vas pitaju kada će im biti bolje? Ima li spasa za jug?

Na to pitanje ja,nažalost,nemam niti pravi a još manje precizan odgovor. Najgore što možete da učinite je da ljudima podižete očekivanja i dajete obećanja u koje ni sami ne verujete. Mi nemamo prava da lamentiramo nad takivom situacijom, već treba da delujemo na dva koloseka – da jačamo ekonomiju i povećavamo zaposlenost, ali i da istovremeno „gasimo požare“ i obezbedimo elementarne uslove za život najugroženijih. Jer ipak Srbija nije toliko siromašna da možemo da dopustimo da neko nema novca ni za hleb i mleko.

M. Albunović