Kurs dolara formira cenu tunjevine

Tunjevina u konzervi, jedan od najtraženijih proizvoda u velikim trgovinskim lancima, beleži velika poskupljenja u poslednjih godinu, dve. Dok je u toku 2008. i 2009. godine ovaj artikal bilo moguće kupiti i za manje od 50 dinara, sada cena pada ispod 70 dinara, samo ukoliko je ovaj proizvod na akcijskom sniženju. I to ukoliko je reč o proizvodima privatnih robnih marki, poput „mistrala” u „Delta maksiju” ili „k plusa” u „Idei”, dok konzervu poznatije marke nije moguće pazariti za manje od 100 dinara, neretko i 130 dinara.

Prema rečima vodećih trgovaca poskupljenja nisu mogla da se izbegnu i oni za to imaju jednostavno objašnjenje.

– Glavni razlog povećanja cena tunjevine je rast deviznog kursa. Tunjevina se kupuje u valuti dolar koji je u prethodnih godinu dana apresirao u odnosu na dinar za 27,50 odsto, odnosno ojačao sa kursa 63,02 dinara za jedan dolar 25. novembra 2009. godine, na 80,35 dinara za dolar 25. novembra 2010 godine, po srednjem kursu Narodne banke Srbije. U pojedinim periodima kurs dolara dostizao je i nivo od 86,73 dinara, kakav je bio slučaj devetog juna ove godine. To se svakako odrazilo i na maloprodajne cene – objasnili su u „Delta maksiju”, dodajući da je tunjevina berzanski proizvod, pa njena cena varira u toku godine u zavisnosti od dostupnosti sirovine i odnosa ponude i tražnje.

Trgovci kažu i da na naše trpeze ova vrsta ribe stiže sa Dalekog istoka.

– Tunjevina se uvozi sa Tajlanda, koji je jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika konzervirane tunjevine. Proizvođač „mistral” tunjevine je kompanija „ISA Value”, članica grupacije „SEA VALUE grup”, jednog od najvećih proizvođača konzervirane tunjevine na Tajlandu – objasnili su u ovom lancu.

Potrošači se uglavnom rukovode cenom, objašnjavaju trgovci, pa se najviše traže upravo tunjevine trgovačkih marki. Razlog je jasan – dvostruko su jeftinije od drugih. „La perla” i „rio mare” po tražnji su daleko iza njih.

– „Mistral” je najprodavaniji brend tunjevine u našim maloprodajnim objektima. Kada je reč o trendovima u prodaji tunjevine, u poslednje vreme primetno je da se sve više prodaju artikli višeg kvaliteta i cenovnog ranga, kao i zahtevi potrošača za uvođenjem novih proizvoda. Verovatno će ekonomska kriza usporiti ovaj trend, ali će on svakako biti prisutan i u narednom periodu – kažu u „Tempo” hipermarketima i „Maksi” supermarketima.

(/slika2)Bez obzira koju vrstu kupci odabrali, stručnjaci poručuju da je reč o kvalitetnim proizvodima. Prema prošlogodišnjim rezultatima beogradskog Pokreta za zaštitu potrošača upravo je konzervirana tunjevina jedna od najkvalitetnijih vrsta ribe na našem tržištu.

– To je uvozna riba, a ona je boljeg kvaliteta nego prethodnih godina jer se bolje kontroliše. Uvoznici su se uozbiljili. Nema više mnogo malih, već nekoliko velikih firmi koje se bave uvozom. A kvalitet domaće ribe je standardno dobrog kvaliteta, kao i ranije – objasnio je tada Milan Baltić, profesor Fakulteta veterinarske medicine i predsednik komisije koja je ocenjivala kvalitet ribe u ovom istraživanju.

– Rezultati istraživanja koje smo sproveli sa Pokretom za zaštitu potrošača pokazuju da je tunjevina u konzervama jedna od najkvalitetnijih riba na našem tržištu. Osim toga, i kupci je vole, jer sadrži samo komadiće mesa, a dobra je i za zdravlje zbog zadovoljavajućeg masno-kiselinskog sastava. Strane fabrike ih za naše trgovce i distributere prave po specijalnim narudžbinama i tako dobijamo proizvod koji u potpunosti odgovara našim pravilnicima – rekao je Baltić.

I dok su na rafovima cene sve veće, nije mali broj onih koji na buvljacima i pijacama pazare konzerve tunjevine. Glavni razlog je, kažu, cena budući da je tu ovaj proizvod i do 40 dinara jeftiniji. Iz inspekcija ipak upućuju savet da bi kupovinu van prodavnica trebalo izbegavati i pazariti samo u registrovanim radnjama.

------------------------------------------------------------------------- 

Domaći jedino šaran i skuša

Dve trećine ribe na našem tržištu potiče iz uvoza, dok je svega jedna trećina domaće proizvodnje. Od uvozne ribe 50 odsto otpada na smrznutu, 25 odsto su konzerve, a ostatak čine druge vrste, poput sveže koju nabavljamo u susednim državama. Potrošači koji u vreme predstojećeg posta budu pohrlili u ribarnice i supermarkete kupovaće oslić koji nam uglavnom stiže iz Argentine i skušu iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu, objašnjavaju trgovci, dodajući da uvozna smrznuta riba stiže na naše trpeze i iz Španije, Kine, Vijetnama i Republike Srpske, a trgovci nude i ribu iz domaćih ribnjaka i reka.

– Šaran koji kupujemo je najčešće naš, a slično je i sa pastrmkom. Lovi se u vodama u planinskim predelima zapadne Srbije – kažu stručnjaci.

S. Despotović