Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mapa zakopanog blaga Beogradske tvrđave

Ona krije srednjovekovni srpski grad despota Stefana Lazarevića. Ko su bili njegovi žitelji, čime su bavili i koliko je ih bilo, kakve su bile posude iz kojih su jeli, koja oruđa i alate su koristili u svakodnevnim poslovima, sa koje strane se nad njih nadnosio despotov zamak – odgovori na ova pitanja nalaze se ispod neistraženog dela prostranstva od 66 hektara Beogradske tvrđave. Tajne zapretene u vremenu istražene su na samo osam hektara, što je svega 12 procenata ovog svojevrsnog „muzeja pod zemljom”.

Šest hektara Donjeg grada, od Vidin kapije do Kapije Karla VI, pod kojima leži istorijsko blago despotovog grada, kao i još 52 hektara, za koje se i ne može pretpostaviti šta sve kriju, minimalno su raskopavani, uglavnom kao prateći posao uz restauratorsko-konzervatorske radove. Procenat istraženosti od 2000. godine porastao je sa pet na sadašnjih 12 odsto jer je grad počeo da izdvaja novac za sistematske arheološke radove, kaže Marina Andrić, istoričar umetnosti.

– Otkrivanjem tog dela tvrđave saznali bismo kako je Beograd živeo kroz vekove iz perspektive običnih ljudi, a ne kroz biografije vladara ili osvajača. To bi pomoglo da se utvrdi koliko je stanovnika imao despotov grad. Istoričari barataju različitim brojkama, od 5.600 do 12.000 – objašnjava Andrićeva.

Mali procenat istraženosti je, kaže, posledica činjenice da su arheološke kampanje i sistematska istraživanja skupi, i samo bogate države mogu da se u njih upuste i sprovode ih u kontinuitetu.

Kako bi turisti i gosti mogli da saznaju šta je kroz vekove postojalo na Beogradskoj tvrđavi i zašto zaslužuje da se nađe na listi Uneska, Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” napravilo je uz pomoć kolega sa Arheološkog instituta mapu sa ucrtanih 18 tačaka uz objašnjenje šta se na određenoj lokaciji nalazi. Mapa će biti postavljena na infotablama u Gornjem i Donjem gradu tvrđave.

– Ona je namenjena laicima koje interesuje istorija i arheologija. Beograđani vole arheologiju, a potvrda toga je podatak da u obilascima tvrđave u pratnji vodiča bude i po 200 sugrađana. Uglavnom su to starije osobe, koje dolaze u društvu unuka. Posetiocima želimo da pokažemo da ovde život teče u kontinuitetu od praistorije i da je jedino mesto u Evropi u kome se istok i zapad poslednjih 500 godina susreću kroz način života, ratovanja, trgovinu i gradnju – ističe Andrićeva. 

U maju sledeće godine, najavljuje, biće otvorena velika izložba na Savskom šetalištu na kojoj će biti prikazana sva arheološka istraživanja na teritoriji tvrđave u 20. veku, a nije isključeno da će deo prostora biti pretvoren u arheološki park.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.