Tarja zbrisala Matka-Mara

Skoro ceo vek Finska je čekala, od 1919, da stvari u državi srede ženske ruke i žensko oko.
Kada se Tarja Halonen toga poduhvatila zemljaci su odlučili posle prvog mandata da je izaberu 2006. godine za šefa države na još šest godina.
Jer radi kako valja, a ima još mnogo toga što treba popraviti posle onoga što je ostavio njen prethodnik. Prethodnik je više gledao tuđa nego svoja posla, više nego interese Finske.
Tarja je duže od tri decenije uključena u politički život Finske.
Potiče iz radničke porodice, diplomirala je pravo, bila najpre advokat pa sindikalni aktivista.

Kada sam maja 1975. prvi put dolazio kod premijera Kalevi Sorse da uradim intervju, Tarja je bila njegova sekretarica za kontakte sa parlamentom. Kada sam 1975. dolazio na razgovor sa gradonačelnikom Helsinkija, Aurorom, Tarja je bila član gradskog saveta. Od 1979. je poslanik Socijaldemokratske stranke u finskom parlamentu, od 1987. ministarka za više resora, za socijalno staranje, za nordijsku saradnju, pa prva ministarka pravosuđa, od 1995. prva finska ministarka inostranih poslova.

Bilo je skeptika koji joj zbog nekonvencionalne biografije nisu predviđali zvezdanu karijeru. U Socijaldemokratskoj stranci predsedavala je sekciji za punu ravnopravnost žena, istupila je iz crkve, jednu kćerku je sama odgajala, posle dve godine u "divljem braku" sa prijateljem se venčala. Neposredna, bliska građanima u susretima je jednostavno nazvana "crvenokosa Tajra". Postala je popularna toliko da je kao prva žena u istoriji Finske izabrana 2000. za šefa države. Iako su neki domaći mediji pominjali da je katkad loše volje, štura i neuviđavna, ali je očuvala popularnost, pa je januara 2006. izabrana ponovo za predsednika Finske, drugi mandat na šest godina.

Učinila je korisne korake na kormilu države. Držala se zakona. Prethodni, Marti Ahtisari, od 1994. optužen je u finskoj javnosti da je Finsku vodio "samovoljno". Devet meseci pre isteka mandata nezadovoljni parlament mu je ograničio nadležnosti. Optuživan je i da je tradicionalnu neutralnost Finske sasvim podredio interesima Vašingtona i NATO-a. Toliko da su ga zemljaci najpre blago nazvali Matka-Mara (Putujući Marti), a zatim vrlo kritično i oštro sleng izrazom Moka, što na finskom znači "zgužvani", "zapetljanko", čak i "zeznuti".