„Njujork tajms”: Depeše o Vatikanu

Diplomatske depeše koje je objavio „Vikiliks” pokazuju da je Katolička crkva bila duboko umešana u lokalnu politiku širom sveta i da su se američke diplomate često oslanjale na mrežu katoličkih prelata za dobijanje obaveštajnih podataka, piše „Njujork tajms”.

List konstatuje da u tim dokumentima nema nikakvih eksplozivnih otkrića, ali se daje uvid da je Katolička crkva bila koristan izvor informacija za američke diplomate, pogotovu za zemlje kao što su Kuba i Venecuela.

U jednoj depeši se pominje da bi jedan sveštenik mogao biti dobar izvor informacija o venecuelanskom predsedniku Ugu Čavesu.

U depeši namenjenoj predsedniku Baraku Obami pred susret sa papom Benediktom u Vatikanu u julu 2009. godine, piše da je Sveta stolica duboko zabrinuta zbog nasilja u Iranu, ali da javno ćuti o tome, delom i zato što želi da bude posrednik ako kriza postane međunarodna.

U depeši se, međutim, napominje da ipak nije jasno koliki stvarni uticaj Vatikan ima u Iranu.

Jedna diplomatska poruka iz novembra 2008. godine navodi kardinala Valtera Kaspera, zaduženog za odnose sa Jevrejima, kako kaže da papa Benedikt Šesnaesti neće nastaviti sa beatifikaciijom pape Pija Dvanaestog, koji je vodio crkvu za vreme Drugog svetskog rata, sve dok se ne završi proces otvaranja arhiva, što može potrajati više godina.

Jevreji su protestovali da papa Pije Dvanaesti nije dovoljno učinio da zaštiti Jevreje tokom holokausta. Papa Benedikt je prošle godine ipak približio papu Pija korak bliže statusu sveca.

U depeši iz 2002. godine, navodi se da je uprkos stvarnom napretku tokom pape Jovana Pavla, neki u vatikanskoj hijerarhiji i dalje pokazuju ostatke antisemitskih osećanja.

Tu se citira jedan predstavnik „francuskog porekla” koji se žalio da snažno interesovanje SAD za moderni antisemitizam u Evropi potiče od „preteranog uticaja Jevreja na vaše medije i vladu”.

Drugi zvaničnik kurije rekao da su neke tužbe protiv Vatikana rezultat toga što „jevrejske sudije imaju suviše uticaja”.

Neki dokumenti zvuče kao trileri, kao oni kada se katolicki red „Opus dei” trudio da se ogradi od jednog od svojih članova, Roberta Hansena, agenta FBI koji je 2001. godine priznao da je bio ruski špijun.

Jedna od najmisterioznijih depeša, iz marta 2001. godine, pokazuje da je Tomas Bolin, kancelar prelature reda Opus dei, tražio hitan sastanak sa otpravnikom poslova američke ambasade, da bi mu rekao da su sproveli kontrolu svih finansijkih priloga Roberta Hansena, i da su ustanovili da je od do 1992. dao 4.000 dolara, a posle toga ništa. U depeši se konstatuje da je Opus dei pokušao da preduhitri bilo kakve optužbe da je imao finansijske koristi od Hansenoviih aktivnosti.

„Njujork tajms” konstatuje da depeše pokazuju i da je Vatikan nastojao da stavi pod kontrolu seksualne skandale u SAD i Irskoj, i pružaju pogled na složene napetosti između birokratije Svete stolice, lokalnih biskupa i civilnih vlasti.

U drugim depešama se otkrivaju detalji složene diplomatije između Vašingtona i Vatikana tokom skandala o seksualnom iskorišćavanju u SAD 2002. godine.

Te godine, američka ambasada pri Svetoj stolici je javila da je kardinal Anđelo Sodano, državni sekretar pape Jovana Pavla Drugog, preneo nezadovoljstvo zbog više tužbi koje su američki sudovi podigli protiv Vatikana.

On se žalio na „agresivne” advokate, koji su krenuli na Vatikan sa seksualnim skandalima, a „podnosili tužbe i za zlato iz nacističke ere koga se navodno dokopala Sveta stolica”.

„Jedna je stvar tužiti biskupe, a druga Svetu stolicu”, rekao je kardinal Sodano i od ambasadora Džejmsa Nikolsona tražio da podrži suverenitet Vatikana.

Stejt department je 2005. tvrdio da papa Benedikt Šesnaesti treba da bude imun na tužbe za zaveru da bi se prikrili skandali, jer je šef države. Američke sudije su kasnije odbacile slučaj.