SAD poklekle pred Netanijahuom

Odluka Vašingtona da odustane od pritisaka na Izrael da produži moratorijum na izgradnju u jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali, što je palestinski preduslov za nastavak direktnih mirovnih pregovora, neminovno je izmamila zadovoljni osmeh Benjamina Netanijahua. Izraelski premijer pozdravio je juče ovu promenu u američkoj spoljnoj politici prema Bliskom istoku, pri čemu je i sam napravio veliki obrt u svom pristupu prema izraelsko-palestinskim mirovnim pregovorima.

Samo pre nekoliko meseci Netanijahu je smatrao da samo u direktnim pregovorima sa predstavnicima Palestinske uprave može doći do konkretnih rešenja, dok je juče ocenio da vraćanje na indirektne pregovore, odnosno takozvanu šatl-diplomatiju, može povećati izglede za postizanje mira.

„Da bi se postigao mir, mi moramo diskutovati o pitanjima koja zaista dovode do mira. Pozdravljam činjenicu što mi sada počinjemo da diskutujemo o tim pitanjima i pokušavamo da smanjimo jaz”, rekao je juče Netanijahu uoči sastanka sa američkim izaslanikom za Bliski istok Džordžom Mičelom.

Direktni pregovori su inače propali ubrzo nakon obnavljanja 2. septembra, jer je 26. septembra istekao izraelski desetomesečni moratorijum na izgradnju jevrejskih kuća na Zapadnoj obali u i istočnom Jerusalimu, što je palestinsku stranu nateralo da prekine pregovore.

Bezuspešni su bili svi pokušaji Obamine administracije da privoli Netanijahua da produži moratorijum za još 90 dana, iako je Izraelcima nuđen poprilično bogat paket podsticaja koji je uključivao borbene avione i brojne bezbednosne aranžmane.

Jači pritisak na izraelskog premijera očigledno su izvršili njegovi koalicioni partneri iz ultradesničarskih partija, koji odbijaju svaki pomisao da Jevreji prekinu sa izgradnjom kuća na Zapadnoj obali. Birajući između, s jedne strane, političke ideologije i saradnje sa desničarima i, sa druge strane, američke podrške, Netanijahu je očigledno izabrao prvu opciju.

S druge strane, Cipi Livni, liderka najjače opozicione stranke Kadima, rekla je da je „neophodno da se shvati da je postizanje mira u izraelskom interesu a ne usluga SAD”. Prema njenoj oceni, ovaj američki obrt „u strateškom smislu nije prednost za Izrael”.

Livnijeva smatra da je kao rezultat Netanijahuovog ponašanja Izrael „izgubio svoje pravo da raspravlja u pregovorima, a pozicije, koje su prethodno smatrane kao nesporne izraelske, sada su pod znakom pitanja”.

Sada se očekuje da će u šatl-diplomatiji Amerikanci povećati pritisak da se napravi neki pomak u rešavanju bar problema granica, budući da su Palestinci već izneli svoje početne stavove o granicama, bezbednosti, naseljima, statusu Jerusalima, izbeglicama i pitanju vode.

Predstavnici Palestinske uprave na Zapadnoj obali istakli su svoje razočaranje odustajanjem Vašingtona od prethodne strategije.

„Velika je nesreća što nisu uspeli američki napori da odgovore Izraelce od nastavka izgradnje. Palestinska strana smatra da je prekid izgradnje neophodan preduslov za uspešne mirovne pregovore”, rekao je visoki palestinski zvaničnik Gasan Katib.

Zbog odbijanja da zamrzne izgradnju u jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali kritike stižu i iz Ujedinjenih nacija i Evropske unije, dok je pre nekoliko dana grupa od 26 bivših evropskih lidera pozvala na uvođenje oštrih mera protiv Izraela, zbog politike naseljavanja okupirane Zapadne obale i odbijanja da se poštuje međunarodno pravo.

U pismu, poslatom vrhuški EU i vladama 27 zemalja članica, potpisnici, uključujući bivše šefove država, ministre i predsedavajuće evropskih organizacija, ističu da jevrejska država „kao i svaka druga zemlja” mora osećati posledice i platiti cenu za kršenje međunarodnog prava. Pismo su potpisali Havijer Solana, bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, bivši nemački predsednik Rihard fon Vajczeker i kancelar Helmut Šmit, bivši premijer Španije Felipe Gonzales, bivša predsednica Irske Meri Robinson, bivši italijanski premijeri Romano Prodi i Đulijano Amato...

Uprkos Netanijahuovom zadovoljstvu oko promene Obamine politike, čini se da upravo ovakav razvoj događaja ne ide na ruku Izraelcima jer „tera” Palestince da razmišljaju o „planu B”, koji podrazumeva to da što više zemalja prizna palestinsku državu na Zapadnoj obali, u pojasu Gaze i u istočnom Jerusalimu, kako bi to bio osnov da se lobira Vašington da ne uloži veto na priznanje u Savetu bezbednosti UN.

Iako ovakav scenario zasad nije izvestan, nedavna odluka Brazila i Argentine da priznaju palestinsku državu u granicama pre rata 1967. trebalo bi da utiče na izraelske odluke, koje se kreću na klackalici između nacionalnih interesa i političkog mira u kući.