Vikipedija slavi 10. godišnjicu rada

NjUJORK - Vikipedija, onlajn enciklopedija čije sadržaje svako može ne samo slobodno da koristi već i da uređuje, obeležiće sutra deset godina postojanja.

Besplatnu, danas i višejezičku enciklopediju, je 15. januara 2001. godine osnovao Amerikanac Džimi Vels, u želji da ubrza njenu prethodnicu, Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a članci su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera i odobravanja.

Prilikom lansiranja sajta niko nije znao da li će ljudi pristati da pišu za Vikipediju i u kojoj meri će informacije koje će oni postaviti biti verodostojne.

Ispostavilo se, međutim, da su volonteri rado davali svoj doprinos novoj enciklopediji, a da njenim korisnicima nije nimalo smetalo što oni nisu plaćeni za svoj trud.

Vikipedija je, u međuvremenu, postala važan izvor informacija o više miliona različitih pojmova i mada je neretko kritikovana zbog netačnosti i obmana, ostaje jedan od najposećenijih sajtova, a njen sadržaj često citiran u medijima i akademiskim krugovima.

Danas Vikipedija ima izdanja na 253 različita jezika, od čega su aktivna 182 izdanja koja se svakodnevno unapređuju.

Premda obuhvata ogroman broj informacija - primera radi ima više od 3,5 miliona članaka samo na engleskom jeziku, ostaje još puno toga da se uradi. Sajt pokušava da regrutuje još više volontera iz najrazličitijih oblasti, posebno žena i starijih osoba, kao i onih koji pišu na manje rasprostranjenim jezicima.

Ljudi koji doprinose Vikipediji često potiču iz sfere tehnologije i pišu o oblastima koje su njima poznate, kao što su matematika i nauka, na uštrb društvenih tema, navodi Vels, dodajući da su gotovo 80 odsto volontera muškarci, mahom mlađi od 30 godina.

U nastojanju da poveća broj članaka i na drugim jezicima, Vikipedija planira uskoro da u Indiji otvori svoju prvu kancelariju u inostranstvu. Iskustvo koje će steći u toj zemlji pomoćiće joj da kasnije otvori nove kancelarije, najverovatnije u Egiptu i Brazilu.

Vikipedija će, takođe, raditi i na poboljšanju kvaliteta svojih sadržaja kroz partnerstvo sa 16 univerziteta i saradnju sa muzejima i stručnjacima iz raznih oblasti. Planira i da olakša i ubrza proces postavljanja novih članaka i fotografija, mada, kako Vels navodi, sajt nikada neće biti brz poput Fejsbuka ili Jutjuba.

Su Gardner, izvršni direktor fondacije Vikimedija, neprofitne organizacije koja nadgleda Vikipediju, kaže: „Vikipedija je skromna. To nije lep sajt. Deluje pomalo nezgrapno, a njegovi članci su ponekad čudno napisani, ali ga ljudi jednostavno vole”.