Profesori traže odlaganje reforme gimnazije

Smanjen broj časova informatike, izbacivanje latinskog jezika izprograma društvenogsmeraudrugojgodini, fizička geografija, istraživanje prošlosti, analiza teksta, veština komunikacije i sociologijalna psihologija kao izborni predmeti, veronauka i građansko vaspitanje kao obavezni izborni predmeti tokom sve četiri godine školovanja – samo su neke od novina upravo objavljenog predloga novog nastavnog plana gimnazija, čija bi reforma trebalo da startuje na jesen.

Ono što je do sada bilo poznato jeste da su se kreatori reforme opredelili da prvi razred bude zajednički za sve učenike, a da se u drugom razredu đaci opredeljuju između prirodno-matematičkog ili društveno-jezičkog smera. U trećem i četvrtom razredu učenici će birati paket predmeta. Novina su raspored predmeta po godinama i uvođenje nekih potpuno novih za koje profesori već pitaju ko će ih predavati. Primera radi, u jednom od četiri izborna paketa u četvrtoj godini biće biologija, hemija, fizika i računarstvo u prirodnim naukama (prirodno-matematički smer), odnosno istraživanje prošlosti, etika, sociologijalna psihologija i računarstvo u društvenim naukama (za đake sa društveno-jezičkog smera).

Glas su prvi digli informatičari i Forum beogradskih gimnazija, na čijem je sajtovima i objavljen novi nastavni plan gimnazija. U pismu koje je juče poslato ministru prosvete, profesori računarstva i informatike zahtevaju da ovaj predmet bude obavezan tokom sve četiri godine gimnazije i da uz redovni predmet računarstvo i informatika budu uvedeni i izborni predmeti koji će pratiti najnovija dešavanja u svetu informatičkih tehnologija.

U osnovnoj školi informatika je izborni predmet od petog do osmog razreda za koji se učenici odlučuju između osam, tj. četiri ponuđena predmeta. Ukoliko učenici ne odaberu informatiku u osnovnoj školi, u gimnaziji će je izučavati samo u prvom razredu. Tako se u gimnazijama učenici više neće obučavati za rad u tekst procesorima, rad sa programima za tabelarne proračune, rad sa programima za obradu slike, obradu zvuka, kreiranje videa i obradu audio podataka... – navodi se u pismu koje su u ime Pedagoškog društva informatičara Srbije, Udruženja informatičara Srbije i Foruma beogradskih gimnazija, potpisali profesori Dragan Ilić, Dejan Marinković i Miodrag Sokić.

Sokić za naš list kaže da ćemo, ukoliko ovako ostane, školovati gimnazijalce koji će upisivati fakultete, a da ne znaju da obrade tekst, a kamoli da prave tabele i grafikone i to u vremenu kada je, bez informatike nemoguće bilo šta raditi. Na naše pitanje šta je još sporno uz informatiku, on odgovara da nisu sporni predmeti, već njihov broj.

– Na primer, muzičko nije sporno, ali je sporno što se uči sve četiri godine po jedan čas. Zašto đaci ne bi imali muzičko i likovno po dva časa nedeljno dve godine? Sporno je što nisu definisani standardi postignuća učenika, a to je šta učenik koji završi gimnaziju treba da zna iz svakog predmeta, što je stav i NPS. Nema ni saradnje sa fakultetima. Ko će sutra da garantuje gimnazijalcu koji uspešno završi maturu da će da ga Mašinski fakultet primiti bez prijemnog ispita? – pita Sokić.

Po rečima jednog beogradskog profesora,  pojavljuje se fizička geografija (pretpostavlja da je reč o meteorologiji i geologiji) i to u paketu s biologijom i hemijom, a ne sa fizikom. „Baš me zanima kako neko sa oskudnim znanjem fizike i hemije može da tumači prirodne pojave”, kaže ovaj profesor

Podsećanja radi, i Nacionalni prosvetni savet je krajem prošle godine predložio da se reforma gimnazija odloži za septembar 2012. godine, ali je Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje objasnio da mora da se sprovodi zakon, koji kaže da svi nastavni planovi i programi u oblasti srednjeg obrazovanja treba da budu inovirani za školsku 2011/2012 godinu.

– S obzirom na negativne reakcije kolega i nezadovoljstvo stručnih društava, kakve smo upravo čuli na sednici NPS, ja zaista očekujem da će Ministarstvo imati sluha i u tom delu promeniti zakon. Dakle, na reformi se radi i bilo bi dobro da dobijemo još malo vremena, postoji mogućnost izmena zakona, zar ne – kaže za „Politiku” dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.

Ona dodaje da nije videla predlog plana reformisanih gimnazija, da NPS zvanično nije dobio nijedan papir i decidirano kaže da će ukoliko i stigne, biti sugerisano da se ne razmatra, jer nije poštovana zakonska procedura.

– Po članu 14, Nacionalni prosvetni savet donosi programe u obrazovanju. Dakle, s obzirom na sve dosadašnje reakcije, mi ostajemo dosledni predlogu da se reforma odloži i nećemo razmatrati nijedan plan dok ne budu definisani ciljevi, ishodi i standardi, kako smo i naveli u pismu ministru prosvete krajem prošle godine – izričita je Desanka Radunović, inače profesorka Matematičkog fakulteta.

Ministar prosvete dr Žarko Obradović je nedavno u izjavi za naš list rekao da sadašnji osmaci i njihovi roditelji sigurno neće biti dovedeni u neprijatnu situaciju i da će se apsolutno poštovati mišljenje struke.

Sandra Gucijan