Stručnjaci traže načine da srce samo sebe popravi

LONDON – Britanska fondacija za srce (BHF) je pokrenula istraživački projekat vredan 50 miliona funti (80 miliona dolara) čiji je cilj da se, po mogućnosti u roku od jedne decenije, razviju eksperimentalni lekovi koji bi omogućili nekim vrstama ćelija srca da regenerišu tkivo tog organa, odnosno poprave oštećenje na njemu, objavljeno je danas.

Sposobnost srčanog tkiva da se regeneriše postoji kod nekih životinja, na primer riba, zebri, a stručnjaci tvrde da bi istraživanjem matičnih ćelija i primenom razvojne biologije to moglo da se ostvari i kod ljudi, prenosi Rojters.

Američki naučnici su prošle godine objavili da mogu strukturne ćelije srca da transformišu u tzv "kucajuće ćelije", ili stručno kardiomiocite, identifikacijom gena koji nedozrele ćelije embriona pretvaraju u dotičnu vrstu ćelija.

Britanski tim kojim je rukovodio profesor Pol Rajli, s Instituta za zdravlje deteta, pri londonskom Univerzitetskom koledžu, je već pronašao prirodni protein pod nazivom "timozin beta 4", koji igra ulogu u razvoju srčanog tkiva.

Profesor Rajli tvrdi da je ovaj tim već ostvario i određen uspeh u "buđenju" tzv. epikardijalnih ćelija kod miševa sa srčanim oštećenjem. "Nadamo se da ćemo pronaći slične molekule ili jedinjenja, koji bi u obliku leka mogli dodatno da stimulišu ove ćelije", ističe Rajli.

Tim istraživača s londonskog Impirijal koledža, koje predvodi profesor Majkl Šnajder, će fokusirati rad na grupu retkih, tzv. "latentnih" matičnih ćelija, koje su vrlo aktivne kod razvoja srca embriona i mogu da izrastu u novo, funkcionalno tkivo.

Te ćelije, međutim, nešto u njima samima isključuje ubrzo nakon rođenja deteta, što znači da srce više nije u stanju da popravi bilo kakva oštećenja.

Ovaj tim će pokušati da pronađe načine da se te latentne ćelije aktiviraju na kontrolisan i bezbedan način, tako da oprave oštećeno srčano tkivo, ali da se ne otmu kontroli.

Jedna od mogućih strategija je da se to postigne davanjem određenog leka, koji bi takav proces aktivirao, ali za to je potrebno utvrditi koji to signali pokreću latentne ćelije.

Po rečima Pitera Vajsbega, medicinskog direktora BHF, ukoliko bi pomenuta istraživanja bila tako uspešna kao što se naučnici nadaju, jednog dana bi mogla da se smanji ili čak eliminiše potreba za transplantacijom srca.