Suša ne štedi Amazoniju

Više milijardi stabala nestalo je u Amazoniji zbog suše prošle godine pa se pluća sveta pretvaraju u emitera opasnih gasova, saopštili su britanski i brazilski stručnjaci.

Suša iz 2010. bila je gora od one iz 2005, a obe spadaju u strašne nepogode koje ne bi trebalo da se ponavljaju u razmacima kraćim od sto godina, kaže se u novoj studiji koja je objavljena u časopisu „Sajens”.

„I mi smo iznenađeni”, otkrivaju eksperti za tropske šume, „što se razorna suša vratila posle samo pet godina, ali to je dokaz da je klima promenjena i da je došlo do globalnog otopljavanja”.

Iako važi za „pluća planete”, Amazonija gubi sposobnost da apsorbuje štetne gasove koje u vazduh ispuštaju fabrike i automobili. Umesto toga, i sama postaje emiter otrovnih materija. Suša je učinila da je Amazonija pustila u atmosferu pet milijardi tona ugljenika. Kako objašnjavaju naučnici, ta količina se meri sa onim što tokom jedne godine otpuste Amerika ili Kina, najveći zagađivači planete. Ovakvim računanjem nisu obuhvaćeni i gasovi koji se emituju usled čestih šumskih požara.

Vođa istraživačkog tima, stručnjak za tropske šume profesor Sajmon Luis kazao je da će se posledice osetiti u čitavom svetu.

„Gasovi koji dovode do efekta staklene bašte i koji su već ispušteni možda znače da je nekoliko novih suša već na putu”, objasnio je profesor Luis.

Suše iz 2005. i 2010. pokazuju da globalno zagrevanje dovodi do novih klimatskih promena, suša i otopljavanja. Ukoliko se ovaj trend nastavi, odbrojani su dani Amazoniji kakvu znamo a koja je štitila Zemlju od ljudski izazvane emisije gasova.

Luis i njegove kolege smatraju da je za suše kriva promena klime, odnosno otopljavanje. Amazonija je u začaranom krugu. Prvo štetni gasovi dovedu do suše, a onda smrt stabala vodi ka emisiji novih gasova, što opet priziva suše.

„Ne možemo samo da čekamo da vidimo šta će se desiti jer nema povratka”, rekao je Luis.

On kaže da čovečanstvo neće znati da li se Amazonija pretvorila u zagađivača planete sve dok ne bude kasno. Kao jedino rešenje vidi da čovek pod hitno smanji emisiju gasova za koju je sam kriv.