Informacije, pa akcije

Aktuelna podela besplatnih akcija NIS-a i Aerodroma „Nikola Tesla” za blizu pet miliona građana je stvorila isto toliko veliki broj potencijalnih individualnih investitora na Beogradskoj berzi. Da li prodati akcije odmah ili sačekati rast cene, da li će se nastaviti trenutni pad cene akcija, šta znači ponuda za preuzimanje, koja je realna vrednost akcija, kolika će biti dividenda, samo su neka od pitanja na koja većina vlasnika akcija pokušava da dobije pravi odgovor.

Individualno investiranje predstavlja ulaganje novčanih sredstava u različite vrste hartija od vrednosti ili kapitalne projekte sa ciljem ostvarivanja prinosa na uložena sredstva kroz uvećanje vrednosti ili ostvarivanje prihoda od pozitivnog poslovanja. Hartije od vrednosti ne moraju biti samo akcije, to su i različite vrste obveznica, zapisa i drugih „unovčivih” potvrda.

Vrednost hartija od vrednosti svakodnevno fluktuira i zavisno od vrste hartije od vrednosti se objavljuje u javnim glasilima, na sajtu Beogradske berze, investicionih ili penzionih fondova i drugih institucija. Uobičajena ulaganja malih investitora su fokusirana na akcije, zapise, obveznice ili investicione jedinice penzionih i investicionih fondova.

Beogradska berza je jedino organizovano tržište hartija od vrednosti u Srbiji na kome je listirano više stotina kompanija, čijim se akcijama svakodnevno trguje. Obveznice u Srbiji nisu naročito razvijene, bar kada je u pitanju mogućnost malih investitora da ih kupuju. U našoj zemlji, trenutno, jedina mogućnost malih investitora koji žele da investiraju u obveznice je kupovina državnih zapisa Republike Srbije ili obveznica stare devizne štednje. Obveznice stare devizne štednje se takođe listiraju na Beogradskoj berzi.

Trgovina akcijama na Beogradskoj berzi je jedan od najzastupljenijih vidova investiranja u hartije od vrednosti u Srbiji. Mesecima se trgovalo akcijama NIS-a pa su čak i laici mogli ponešto naučiti o faktorima koji utiču na cenu akcije. Naime, trgovanje je krenulo malim rastom, ali kasnije se nastavilo konstantnim padom cene akcije zbog uvećane ponude, koji je stao na oko 10 odsto nižoj vrednosti od početne. Danas je jasno da svi oni koji su kupovali akcije po nižoj ceni od trenutno važeće ponude Gasproma za preuzimanje akcija mogu računati na prinos od oko pet do deset odsto u roku od samo nekoliko meseci, što je daleko veći prinos od svih manje rizičnih vrsta ulaganja, poput devizne i dinarske štednje, penzionih fondova ili državnih zapisa.

Cene akcija svih kompanija na Beogradskoj berzi mogu se pratiti svakodnevno na sajtu Beogradske berze, a cene akcija kojima se najviše trguje i u dnevnoj štampi. Cene svakodnevno fluktuiraju, a ukupni trendovi kretanja cena akcija mogu se posmatrati kroz kretanje osnovnih indeksa berze – Beleks 15 i Belekslajn.

Prinosi koji se ostvaruju investiranjem u kupovinu akcija kompanija su zasnovani na dve osnove: rast cene akcija i ostvarene dividende. Rast cene akcija može biti posledica širokog spektra faktora, a osnovni su kvalitet poslovanja kompanije i tržišni uslovi u kojima posluje kompanija sa akcentom na perspektivu daljeg poslovanja. Isplata dividende je rezultat kvalitetnog poslovanja kompanije i ona se obično isplaćuje na godišnjem nivou, s tim što je isplata moguća samo ako je kompanija ostvarila profit i ako je menadžment kompanije odobrio isplatu dividende iz profita. Treba imati u vidu da se kod nekih kompanija i pored ostvarene dobiti ne može očekivati isplata dividende. To je slučaj i sa NIS-om, koji ima značajne nepokrivene gubitke iz prethodnih godina i koji će uprkos očekivanom dobitku u ovoj godini verovatno izostaviti isplatu dividendi akcionarima.

Da biste trgovali akcijama na berzi od izuzetne važnosti je da upoznate poslovanje kompanije čije akcije nameravate da kupite. Procena kvaliteta poslovanja i perspektive razvoja kompanije je zasnovana na oceni menadžmenta kompanije, tržišnih perspektiva privredne grane u kojoj posluje kompanija i upoređivanjem poslovanja sa konkurentskim kompanijama. Ukoliko kompanija nema značajniju konkurenciju, što je najčešće slučaj sa velikim kompanijama u manjim zemljama, koristi se upoređivanje sa sličnim kompanijama u regionu. Na primer akcije NIS-a mogu se uporediti sa akcijama hrvatskog naftnog giganta Ine ili sa akcijama mađarskog Mola. Akcije Aerodroma „Nikola Tesla” mogu se uporediti sa akcijama slovenačkog ili budimpeštanskog aerodroma.

Na Beogradskoj berzi učestvuje hiljade investitora koji trgovanje obavljaju preko posrednika – brokera. Investitori nisu samo fizička lica, naprotiv, berzom dominiraju različite vrste fondova, koji ulažu znatno veće sume od pojedinačnih investitora. Zbir svih pojedinačnih ulaganja i prodaja akcija formira trgovanje na konkretnoj berzi. Svaki pojedinačni investitor na berzi ima svoju strategiju ulaganja sa ciljem ostvarenja prinosa i kapitalne dobiti. Različite strategije, očekivanja i ocene pojedinačnih investitora stvaraju i dobitnike i gubitnike na berzi.

Ulaganje na berzi se smatra dugoročnim ulaganjem. Kratkoročne dobitke je moguće ostvariti u periodima rasta berze, ali ulaganja radi ostvarivanja ovakvih prinosa su visoko rizična. Takva trgovanja se nazivaju špekulativnim i uglavnom su zasnovana na neočekivanim informacijama o poslovanju pojedinačnih kompanija, koje su dostupne manjem broju ulagača. Ukoliko se u obzir uzme dugoročno posmatranje kretanja berzanskih indeksa može se izvesti zaključak da su samo ulaganja na više od pet godina visoko profitabilna ulaganja. U ovom periodu kvalitetne kompanije ostvaruju profite, proširuju poslovanje, isplaćuju dividende i cena akcija raste. Ipak, imajte u vidu da „sigurno profitabilno” ulaganje ne postoji i da sva ulaganja nose manju ili veću dozu rizika. Od sklonosti investitora prema riziku zavisiće i način ulaganja, a samim tim i ostvarenje dobitka ili gubitka.

----------------------------------------------------------

OSNOVNE PREPORUKE ZA ULAGANjE NA BERZI

Dobro se informišite o poslovanju kompanije – proverite da li ostvaruje dobitke ili gubitke, da li je previše zadužena, koliko je kvalitetan menadžment kompanije i sl.

Ocenite da li je akcija potcenjena ili precenjena tako što ćete je uporediti sa cenom akcija konkurencije u grani ili regionalnih konkurenata.

Izbegavajte kupovinu akcija „gubitaša” – akcije ovih kompanija najčešće gube vrednost u dugom roku.

Pokušajte da procenite perspektivu kompanije – npr. akcije NIS-a bi u budućnosti mogle dobiti na ceni, jer kompanija ulazi u pozitivno poslovanje, a nafta postaje sve dragoceniji resurs.

Ulažite dugoročno – ulaganje na kratak rok često može doneti visoke profite, ali nosi i rizike vrlo visokih gubitaka.

Izbegavajte impulsivne kupovine i prodaje akcija – ovakve kupovine i prodaje su karakteristične za „novajlije” na berzi i često su pogrešne.

Pratite kretanje vrednosti akcije – pravilo je da treba izbegavati prodaju akcija kada cena pada i truditi se da je prodate dok je u trendu rasta.