Obućar za svetitelje

Od našeg dopisnika

Nikšić – U Manastirskoj ulici u radionici Miladina Cana Vučekovića napravljene su cipele za mošti, najvećeg iscelitelja i duhovnog zaštitnika Nikšića, svetog Vasilija Ostroškog, potom za svetog Stefana Piperskog, a od pre nekoliko dana i za srpskog kralja Milutina.

Da se u gradu pod Trebjesom u ulici koja vodi ka hramu svetog Vasilija Ostroškog prave, nove cipele za svetitelje, sigurno ne znaju ni brojni Canetovi prijatelji.

Ovaj poznati zanatlija radni vek je proveo praveći nove i opravljajući stare cipele. Iako je zagazio u sedmu deceniju života, još radi ne hvaleći se poslom koji je nedavno uspešno završio.

„Zahvaljujući vrsnim majstorima iz vremena kraljevine Jugoslavije kod kojih sam učio zanat pre pola veka mogu da kažem da sam uspeo u ovom za mene najlepšem i vrlo odgovornom poslu. Napraviti cipele za običnog čoveka nije nimalo lako a kamoli za svetitelje”, kaže za „Politiku” Miladin Cano Vučeković, jedan od prvih privatnih zanatlija u Nikšiću, koji je još davne 1964. godine otvorio obućarsku radionicu.

„Sredinom devedesetih naravno uz blagoslov, ali dosta strepnje, straha i neprospavanih noći, uradio sam cipele za mošti svetog Vasilija Ostroškog. U tim danima samo sam o njima mislio – kako da ih uradim, kako li će izgledati kada ih završim. Dugo sam ostajao u molitvi molio se Bogu da mi da smirenosti, razuma i volje da ih uradim da ne pogrešim. Bilo je to u vreme kada su mošti presvalčene a zatim iz gornjeg manastira Ostrog nošene od Nikšića do Herecegovine – manastira Tvrdoš. Srećan sam što sam uspeo da uradim cipele. One se mogu videti prilikom poklonjenja moštima Svetog Vasilija Ostroškog u Gornjem manastiru. One su otkrivene, kao i cipele koje sam lane radio za mošti Svetog Stefana Piperskog, kada su presvlačene njegove mošti u manastiru Ćelija Piperska”, kaže naš sagovornik.

Prema rečima Vučekovića, monahinje iz manastira Svetog Luke uz blagoslov mitropolita Amfilohija zamolile su ga da napravi cipele i za svetog kralja Milutina.

„Iskreno govoreći nisam baš mnogo znao o srpskom kralju Milutinu. Kao dete sam nešto učio u školi, međutim, nažalost nisam širio znanje o ovom vladaru niti sam se mogao setiti njegovog lika. Međutim, uz pomoć mojih prijatelja dobrih poznavalaca srpske istorije i vladara saznao sam o njemu kao najvećem graditelju i zadužbinaru među Nemanjićima”, kaže ovaj nikšićki obućar i dodaje da misli da su cipele lepo urađene zahvaljujući velikoj pomoći monahinja koje su odbrale čoju, izvezle je zlatnim koncem i postavile ukrase.

Međutim, Vučeković deli sudbinu većine obućara koji su gotovo ostali bez posla razvojem industrije, jer više niko više niko ne pravi nove cipele namenski.

„Ponešto se još popravlja ali i tog posla sve je manje”, naglašava Vučeković, čija radnja u samom centru grada podseća na vreme kada je Nikšić bio prvenac crnogorske industrije i brojnih zanata.