OKS obeležava 101 godinu postojanja

Prošle godine Olimpijski komitet Srbije je obeležavao i dostojno obeležio 100 godina od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba i nastanka olimpizma u Srbiji. Sutra na spomen ploču na hotelu „Moskva”, u kojem su 1910. godine Svetomir Đukić njegovi istomišljenici osnovali prvu olimpijsku organizaciju Južnih Slovena lovorov venac položiće Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Majkl Devenport, ambasador Velike Britanije, domaćina 30. letnjih olimpijskih igara u Londonu iduće godine.

O dostignućima, uspesima i teškoćama na koje je nailazio u radu tokom svog prvog veka prošle godine se dosta govorilo i pisalo i stoga, ovog puta, posvetimo se radu Srpskog olimpijskog kluba u prvoj godini postojanja od 10. januara 1910. do 10. januara 1911. po starom kalendaru (po novom kalendaru 23. januar 1910-23. januar 1911). To su ujedno prvi koraci organizovanog sporta u tadašnjoj Srbiji (svi datumi su po starom kalendaru).

11. april 1910: u Beogradu na igralištu Srpskog mača na Trkalištu organizovane su „olimpijske utakmice”, odnosno „loptačka utakmica” između dva tima Realke (Jedinstvo – Napredak 1:0).

19. april 1910: u Lazarevcu je održana „pešačka” trka na 800 m, a pobednik Milan Kostić iz Velikih Crljana dobio je pet pari opanaka.

23. april 1910: u Čačku su održane Đurđevdanske olimpijske utakmice. Pre podne održano je streljačko takmičenje, a popodne „pešačka” trka na 10.000 metara (pobednik Sekula Milošević iz Atenice sa 53 minuta), trka na 100 m (najbrži Dragan Jovanović, trka na 200 m (pobednik Slavomir Basarić), biciklistička trka i „fusbal utakmica” dva tima Viteškog društva „Dušan Silni”.

26. april 1910: Srpski olimpijski klub se učlanio u Vitešku sekciju Odbora za narodnu odbranu.

2. maj 1910: u Beogradu održane Velike pešačke utakmice na stazi Obrenovac – Beograd, odnosno prva maratonska trka u Srbiji (34 km). Učestvovalo 97 trkača, a pobednik knjižar Aleksandar Popović (2:46 časa) dobio lovorov venac, lentu i 1.000 dinara od urednika „Novog vremena” inž. Vladislava Savića.

30. maj 2010: U Beogradu organizovane konjičke preponske utakmice sa 21 takmičarem.

? jun 1910: izdat je prvi i jedini broj lista „Srpska Olimpija” koji je poslat direktorima okružnih i sreskih klubova da ih rasture po svim optšinama i selima o čemu svedoči „Novo vreme” 19. juna, ali ni jedan primerak nije sačuvan.

15. jun 1910: u Vranju održane Vidovdanske olimpijske utakmice sa „pešačkom” trkom na 10 km u kojoj su tri prve mesta zauzeli Svetozar (54 minuta), Milan i Dušan – sve Stošići.

29. jun 1910: u Požarevcu održane Petrovdanske olimpijske utakmice sa „brzim maršom” za dečake na 1.000 m, skok uvis, bacanje kamena i daljno pešačenje na 5 km (pobednik Cvetko Ilić iz Lučice).

8. avgust 1910: zajedno sa Prvim srpskim velosipedskim društvom organizovane takmičenje motociklista za prvenstvo Srbije na stazi Niš – Beograd.

15. avgust 1910: u Beogradu na Savi kod Starog železničkog mosta održane su veslačko-plivačke utakmice. Na programu su bili trka na 100 m za dečake, preplivavanje Save u oba pravca, trka na sandolinama, trka na alaskim čamcima, trka na čamcima od 2 m, i skakanje sa železničkog mosta (pobednik kapetan Vojin Popović).

3. oktobar 1910: na Jesenjim olimpijskim utakmicama u Beogradu učestvovalo više od 240 takmičara, prvi put održan i pentatlon (rvanje, skok uvis, bacanje kamena, trčanje, gađanje iz puške) ali nije završen jer je takmičenje u skoku udalj prekinuto zbog mraka. Na 100 m pobedio je Dušan Milošević (olimpijac iz 1912), trka sa preponama i skok s motkom od bambusove trke.

31. oktobar 1910: na Skupštini SOKkonstatovano da Klub ima 3.440 članova i izabrano novo Predsedništvo, Izvršni odbor i članovi uprave, kao i četiri odbora: Priređivački odbor koji je imao četiri sekcije (za koncerte i izlete, za zimske sportove, za konjička i pešačka putovanja), Odbor za konkuripik (preponsko jahanje), Literarni odbor i Kontrolni odbor. U upravi bilo je ukupno 55 osoba (22 vojna lica i 33 civila), a mnogi su obavljali po dve dužnosti. Ukupan „obrt” kluba bio je 7.777 dinara.

27. decembar 1910: egzibicioni letEdvarda Rusijana koji je završen njegovom pogibijom na Kalemegdanu.

Tokom prvih 365 dana postojanja organizovani su i okružni, sreski, opštinski i olimpijski odbori širom Srbije, ali nisu pobrojani u godišnjem izveštaju uprave, a o njihovoj delatnosti svedoči 15. februara 1911 . godine „Mali žurnal”:

„Navršila se ravno godina dana od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba u Beogradu. Posle prve objave o cilju i radu kluba ubrzo su se obrazovali i klubovi u unutrašnjosti, što je i bio glavni posao centralnog kluba. Među najaktivnijim članovima bili su Čačanski, čiji je počasni predsednik p.pukovnik mih. Zisić, koji je ne samo uzdigao svoj okružni klub, već je i ventralnoj upravi poslao veću sumu novaca. Posle toga dolazi Jagodinski, čiji je direktor Sreta Nikolić; taj klub je takođe poslao izvesnu sumu centralnoj upravi. To su dva kluba koji su se najbriljantnije istakli u prošloj godini. Među ostalim naprednim klubovima dolazi na prvo mesto: požarevački, palanački i vranjski okružni klub; osim njih još lazarevački sreski klub. Klubovi po drugim mestima obrazovani su bili ali nisu se istakli u radu”.

Tadašnja Srbija, podsetimo, imala je 48.302,6 kvadratnih kilometara i nešto više od dva i po miliona stanovnika, odnosno 52 stanovnika po kvadratnom kilometru, a sam Beograd oko 70.000 stanovnika...

Ž. B.