Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Roman koji nema pretka

Добрица Ћосић (фото Т. Јањић)

U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljen je roman „Bajka” Dobrice Ćosića, koji je objavljen u 102. Kolu. Nije ovo bilo obično predstavljanje jedne knjige, već mali „okrugli sto” o najvećem živom srpskom piscu. O romanu su govorili Slobodan Rakitić, Želidrag Nikčević, Slađana Ilić, Vladimir Kecmanović i Marko Krstić, a odlomak iz dela pročitao je Srba Milin.

Slobodan Rakitić, sadašnji predsednik SKZ, podsetio je na vreme od pre četiri decenije kada je na čelu najuglednije i najstarije izdavačke kuće u Srbiji bio upravo Dobrica Ćosić. Zadruga je tada bila u svom najvišem izdavačkom i kulturnom usponu, sa nekoliko velikih nacionalnih projekata, kao što je „Istorija srpskog naroda”, u deset tomova. Taj polet je, nažalost, grubo prekinut zahvaljujući „nerazumnoj i bahatoj aktuelnoj vlasti”.

Ana Ćosić-Vukić, u pogovoru romana, priseća se da je njen otac „Bajku” pisao 1965. godine, na letovanju u Ohridu. Uveče je, supruzi Božici, čitao ono što je tokom dana napisao, slušala je to i kći Ana i to je prvi roman njenog oca koga se seća. Kada je objavio „Bajku” Ćosić je imao 44 godine i tri objavljena romana: „Daleko je sunce”, „Koreni” i „Deobe I-III”.

Za literarnu genezu romana „Bajka”, kaže Ana Ćosić-Vukić, značajne su „Deobe”, Ćosić je nameravao da napiše i epilog ovog romana o čemu postoje beleške u njegovom rukopisu „Dnevnik Deoba”. Nedovršeni epilog zvao se „Na dnu reke buna”. Roman „Bajku” danas treba čitati kao filozofski uvod i izvorište Ćosićeve romaneskne energije za literarno preoblikovanje pesimizma u istorijski i sudbinski tragizam.

„Bajka” je roman, ističe Marko Krstić, koji nema svog pretka u srpskoj književnosti i začetnik je distopijskog i antiutopijskog mišljenja u srpskoj literaturi. Reč je o prvom i jedinom romanu u našoj književnosti koji se uhvatio u koštac sa „faustovskim motivom”. Roman „Bajka” izraz je najdubljeg piščevog pesimizma, naročito ako znamo da, za razliku od utopije, antiutopija predviđa mračnu budućnost čovečanstvu.

Ćosić se u „Bajci” najdublje zamislio nad samim Ćosićem. Revoltirani Ćosić ustao je protiv revolucionarnog Ćosića. „Bajka” je nastala u vreme Ćosićevog ideološkog razočaranja. U romanu su umetnički artikulisani plovidba „Galebom” s Titom, poseta Golom otoku i logoru Dahau, pad Rankovića i Brionski plenum…

„Bajka” je, naglašava Želidrag Nikčević, nešto sasvim posebno u Ćosićevom stvaralaštvu. Ona nam može pomoći da ga vidimo u širem, složenijem kontekstu, sa poetički i estetski slobodnije angažovanim rukopisom. U vreme kada je nastala, ona nije imala prave čitaoce i tumače, i faktički je prećutana. U tom prećutkivanju bilo je razumnog, ideološkog zaziranja. Osećao se njen subverzivni potencijal, ali u samom društvu, za pravi odjek, nije bilo dovoljno artikulisane subverzivne energije.

U romanu se sva dostignuća ljudske istorije, smatra Slađana Ilić, procenjuju iz pesimističkog fona. Pripovedač u svemu vidi apsurdne ishode, njegovo dominantno osećanje jeste – rezignacija. Apsurd je osnovna karakteristika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ne postoji ništa što bi moglo da ispuni aksiološku prazninu. U romanu „Bajka” posebno je značajan simbol pepela. Pepeo je opomena, jer kao da je čitav svet slika napuštenog krematorijuma koji je samo trenutno, ali se ne zna na koje vreme – van pogona.

Uspeh „Bajke” kod čitalačke publike, ističe Vladimir Kecmanović, neuporedivo je manji od uspeha bilo kog drugog Ćosićevog romana, što je, s obzirom na njenu hermetičnost, sasvim razumljivo. Ovo delo je, međutim, kritika u dobroj meri prećutala, čemu je, bez sumnje, s jedne strane, kumovala činjenica da je u godinama posle njegovog objavljivanja, Ćosić predstavljao nepodobnu personu, a s druge veliki uspeh koji je, u vreme umerenog popuštanja ideoloških stega, doživeo njegov roman „Vreme smrti”, bacivši u senku ne samo „Bajku”, nego i ostala Ćosićeva dela.

................................

Pobuna protiv Starog

Vidno raspoložen, Dobrica Ćosić je rekao da nije očekivao da za života čuje raspravu o „Bajci”. Mali „okrugli sto” u Srpskoj književnoj zadruzi nazvao je „književnim incidentom”, a incident je bilo i objavljivanje „Bajke” (1966).

Ovaj roman je, možda, trebalo da bude njegov poslednji objavljeni roman. Ćosić je potvrdio da je razmišljao o nastavku romana, o priči o Anđami, srpskom dobrom đavolu, koga je i sam „sretao” pored Morave, u detinjstvu. „Bajka” jeste pobuna protiv Starog (Broza), ali i protiv totalitarnog društva koje je donelo Dahau i Goli otok.

Iako ne čita i ne prepravlja već objavljene romane, Ćosić je „Bajku” ponovo pročitao pre desetak godina i začudio se zašto taj njegov roman nije zanimljiv čitaocima. Bio je prijatno iznenađen jučerašnjim tumačenjem romana Želidraga Nikčevića, Slađane Ilić, Vladimira Kecmanovića i Marka Krstića koji su, kako je rekao, u razmišljanju i tumačenju otišli mnogo dalje od njega. Bio bi, dodao je, mnogo nezadovoljniji svojim ukupnim delom – da nije napisao „Bajku”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.