Beskonačni put

Obraćanje slušateljstvu u knjižici koja prati njegov novi album „Rock ’n’ Roll Party – Honouring Les Paul“ Džef Bek završava rečenicom: „Uživajte u muzici“. O tome se zapravo i radi na ovom albumu. Stvari su vraćene na početak velike rok avanture. Publici se nudi muzički užitak neopterećen artističkim i intelektualnim zavrzlamama. Legendarna gitarska veština, status jednog od poslednjih autentičnih rokenrol heroja (Kit Ričards, Nil Jang, Bob Dilan...), muzička erudicija neshvatljiva u ovo vreme instant zvezda, gamenski šarm i izviđačka superiornost stavljeni su u službu publike i njenog ushićenja. Album traje 62 minuta. Na kraju se nalazi nirvana za koju se verovalo da se može doseći samo najsmelijim seksualnim avanturama.

Album „Rock ’n’ Roll Party – Honouring Les Paul“ je zapis Bekovog nastupa u njujorškom džez klubu „Iridijum“. Predstavlja duboki naklon muzičkom legatu gitariste Lesa Pola. Kada je preminuo 2009. godine,Pol je bio duboko zašao u desetu deceniju. Tokom fantastične karijere svirao je brzo, lako i fluidno, u maniru Đanga Rajnharta, specifičnu mešavinu džeza, svinga, kantrija, rokenrola i rokabilija. Kao vrhunski gitarista,Les Pol je želeo da unapredi svoj instrument. Čuvenimodel električne gitare Gibson Les Paul, na kojem su odsvirane najpoznatije deonice u istoriji rok muzike, rezultat je tih aktivnosti.

Od svih velikih rok gitarista koji su koristili njegov instrument Les Pol je najviše voleo Džefa Beka. U tom smislu predstava zabeležena na ovom albumu nije bila neočekivana. U klub „Iridijum“, u kojem je Pol redovno nastupao, Bek je došao u pratnji Imelde Mej i njenog benda. Ispostavilo se da je to najbolja moguća ekipa. Repertoar je sastavljen od pesama koje je svirao Les Pol i Bekovih omiljenih klasičnih rok tema. Poseban doprinos su dali gosti. Nastupili su Brajen Secer, najveći aktuelni rokabili majstor, legendarni rokenrol pevač Geri U.S. Bonds i Trombon Šorti, nova zvezda njuorleanskog džeza i fanka.

Šou je, kao što se moglo očekivati, „ukrala“ Imelda Mej. Sa karakterističnim temperamentom i dobro poznatim erotskim nabojem, zavodljiva Irkinja je odigrala ulogu koju je na pločama Lesa Pola imala Meri Ford. Pesme „How High The Moon“, „Vaya Con Dios“ i „Bye Bye Blues“ otpevala je strasno, brzo i precizno. Bekova gitara joj je bila pouzdani kompanjon u toj suludoj muzičkoj jurnjavi. Zadivljuju preciznost i disciplinovanost sa kojom se Džef Bek kreće kroz beskonačni univerzum koji je svojom gitarskom veštinom stvorio.

Posebno mesto ima numera „The Train Kept A Rollin“ koja je na Bekovom repertoaru još od doba kad je svirao sa bendom „The Yardbirds“. U ovoj verziji ona ne samo da podseća na najslavnije trenutke iz rok istorije, većistovremeno najavljuje i nove avanture. Bekova gitara poručuje: „Postoji početak, kraja nema“. Vožnja je beskonačna.