Flert koji je zaveo Beograd

Kubanska salsa se godinama kao plesna zaraza širi Beogradom, a ove zime na desetine plesnih škola igralo je u njenom ritmu jer je za salsu veliko interesovanje. Jedna od najpopularnijih je „Havana“ u Institutu Servantes. U gradu je i više klubova u kojima se uglavnom pleše ovaj kubanski ples, nastao u drugoj polovini prošlog veka pod uticajem afrokubanskih, evropskih i američkih plesova i muzike.

Da se kod nas pleše prava kubanska salsa potvrđuje to što imamo svetske prvake u plesanju salse u grupama od po nekoliko parova. Na čelu pobedničke ekipe „Havana Belgrado“ je njihov osnivač, profesorica plesa Anja Ilić, koja kaže da salsa u sebi ima „dosta meraka i kafanskog duha koji ljudi sa ovih prostora veoma dobro razumeju“.

– Od prvih godina novog milenijuma salsa nam je došla sa doseljenim kubanskim muzičarima. Oni su otvorili prve škole salse. Broj škola i plesača povećao se u protekle tri, četiri godine. Kubanska salsa je zaživela u Srbiji jer odgovara našem temperamentu, zabavna je, izuzetno ritmična i energična – kaže Anja koja je salsu učila od kubanskih instruktora u proteklih deset godina.

Nedavno se vratila sa Kube, gde se, kao i više puta do sada, usavršavala. Svoje znanje prenosi u školi „Havana“ u Institutu Servantes.

Na Kubi, salsa je deo veoma muzički i plesno orijentisane tradicije i kulture. Pleše se pojedinačno i u parovima, u grupama parova. Anja kaže da je salsa za sve uzraste. Deca od najmanjih nogu počinju da plešu i muzika i ples ih prate kroz čitav život. I u beogradskim plesnim školama polaznici su raznih životnih doba, ali je najviše onih preko dvadesete i ispod četrdesete.

– Ideja salse je da na zabavan i energičan način, prateći ovaj brzi ritam koji lako osvaja, pokretom ispolji naivni flert muškarca i žene i donese duh vrele Kube. Od nekoliko klubova u Beogradu gde se pleše kubanska salsa sinonim za nju je svakako klub „Havana“.
Anja Ilić kaže da su u Srbiji nekoliko puta organizovana takmičenja u salsi, ali je to sportski ples dosta različit od izvorne salse kakva se pleše na Kubi. Prošle godine u Minhenu, na najvećem svetskom takmičenju u kubanskim plesovima, u jakoj konkurenciji Anjina „Havana Belgrado“ osvojila je prvo mesto u salsa plesu grupe parova. Ali, zbog jednostavnosti, salsa ne privlači samo takmičarski duh.

– Pošto je nastala na ulici, salsa je oslobođenja striktnih pravila koja često sputavaju zabavu u drugim plesovima. Poštujući samo najosnovnija pravila ritma i kretanja, posle samo nekoliko meseci učenja ljudi plešu salsu i zaista uživaju u tome. Energija koju ovaj ples nosi u sebi, u kome je spojena ritmika afričkih bubnjeva, stil evropskih plesnih podijuma, improvizacija džeza i bluza, sa emocijama vrelih karipskih ostrva i kubanskim rumom i cigarama, brzo se uvlači pod kožu.

Suzana, instruktorka salse u školi „Havana“, voli ovaj ples „zbog puno pozitivne energije“, „energičnosti“, a od svega toga nestaje stres i zaboravlja se svakodnevica. Njen kolega Slobodan potvrđuje da je interesovanje za salsu veliko, da među plesače unosi dobro raspoloženje.
– Iz dana u dan sve više ljudi igra i uči salsu jer im je sada pristupačnija – kaže Slobodan.
Nikola, jedan od polaznika škole salse u Institutu Servantes, priznaje da ga je drugarica nagovarala godinu dana da uči ovaj ples, ali nije imao vremena:

– Sada kada sam počeo, nisam zažalio, mnogo mi se sviđa. Sviđa mi se opuštenost i prisnost i što biraš sam šta ćeš da igraš.

To je i Gordanin odgovor, koja se pita što ranije nije krenula na časove ovog plesa koji polaznici i iskusni plesači uvežbavaju na žurkama u zimskim, ali kubanski vrelim beogradskim noćima u klubovima salse.

Vesna Vasić