Srbija u predvorju

A sučim ćemo pred svet, ako ne sa svojim znanjem? Najnovije istraživanje vodeće međunarodne savetničko-istraživačke kompanije za informatičko-komunikaciono tržište „Gartner” još jednom je to posvedočilo.

Na listi 30 najprivlačnijih odredišta za informatička (IT) ulaganja u svetu, Srbije nema, ali je u samom predvorju! Na korak da se obre u odabranom društvu.

U samom vrhu poželjnih uslova koje valja ispuniti jesu govorenje engleskog (i ostalih stranih jezika) uopšte (i među informatičarima), broj i obučenost domaćih stručnjaka i prosečna struktura obrazovanja (naročito u IT-iju).

Tu su još: podrška vlade, kvalitet infrastrukture (i telekomunikacione), visina troškova (zakup, putovanja...), političko-ekonomska stabilnost, kulturna kompatibilnost, pravna sigurnost i zaštita podataka i privatnosti.

 „Gartner” već tri godine objavljuje redosled najboljih IT ofšor destinacija, objašnjava dr Petar Kočović, direktor za Srbiju, i dodaje: „Liči na nabrajanje turističkih okupljališta, zar ne? Ali, najpre, da rastumačimo dva pojma u opticaju – ofšor (offshore) i autsorsing (outsourcing). Prvi označava da je to negde izvan, čak na drugom kontinentu. Drugi podrazumeva saradnju, najčešće, kompanija iz najrazvijenijih delova sveta (SAD-a, Evropske unije) s odgovarajućom u manje razvijenom na proizvodnji izvornog kôda za računarske programe, što znači da radna snaga ima veoma dobru obuku.”

Što se informatičko-komunikacionih tehnologija tiče, to uključuje programiranje, centre za obaveštavanje, smeštaj opreme itd. Predstavnik „Gartnera” podseća da su merila razvrstana na deset, pa još deset. Ukupno: stotinu pokazatelja koji se pažljivo prate, većina prethodnih deset godina.

Pored ostalih izvora, procenjivanjem su obuhvaćeni: baza podataka „Faktiva”, „Global insajt”, magazin „Ekonomist”, Svetska banka, „Transparensi internešenel, UNESKO, OECD, CIA (!) i tako redom. Srbija se našla među 22 zemlje koje su proučene, a nisu uključene!

U najveće zamerke ubrojane su: nedovoljno vrhunskih stručnjaka, izostanak državne podrške, viši troškovi i političko-ekonomske (ne)prilike.

Potreba za obrazovanim informatičarima prepoznata je još osamdesetih godina prošlog veka, navodi Milovan Matijević, direktor „Mineksa”, koji je prošle godine okončao procenjivanje naučno-stručnih prilika u srpskom IT-iju za potrebe Evropske unije. Studije primenjene informatike uvedene su najpre na Fakultetu organizacionih nauka, potom su osnovane katedre za računarstvo (i informatiku) na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu (sva tri iz Beograda). Ubrzo su slično postupila dva fakulteta u Novom Sadu (PMF i Tehničkih nauka). Ne smemo da ispustimo otvaranje Elektronskog fakulteta u Nišu.

 „Godišnje u ovim visokoškolskim ustanovama diplomira oko 700 stručnjaka i još toliko na sličnim smerovima koji su ovladali informatičkom veštinom”, podseća Milovan Matijević.

Informatičari stasavaju i u nekoliko viših elektrotehničkih škola (prema Bolonjskim pravilima postale su visoke), a i na privatnim fakultetima, od kojih se izdvaja Računarski u Beogradu. Prema sadašnjim potrebama privrede, to je sasvim dovoljno; poneko preostane da sreću potraži u inostranstvu.

„Uz odobrenje Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, Privredna komora Srbije je lane prvi put prikupila takve podatke i dostavila ih kompaniji za koju radim”, nastavlja dr Petar Kočović. „A ona se potom obratila i drugim izvorima da bi verodostojno procenila prilike u našoj zemlji.”

Da li postojeća slika može da se ulepša?

„Pomenuta grana IT industrije (autsorsing) u nas napreduje, možda je jedina prošle godine zabeležila vidan rast”, naglašava Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnosti PKS. „Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2007. ostvaren je prihod od 75, u 2008 od 141, u 2009. od 140 i u 2010. godini, čak, 160 miliona dolara! U tome je udela imalo oko stotinu domaćih kompanija, a izdvojila su se dva središta – Beograd i Novi Sad.”

--------------------------------------------------------

Tri prepreke

Prema mišljenju najvećih domaćih kompanija za autsorsing, ključne prepreke su: nezainteresovanost države da prepozna pamet kao jedan od glavnih izvoznih proizvoda (a ljudi, pri tome, ostaju u zemlji), nedostatak strategije za mala i srednja preduzeća prema zahtevima ofšor poslovanja (poreske olakšice, jasni carinski propisi, lakše pokretanje posla) i ogromna birokratska iskušenja.

----------------------------------------------------------

Trideset odabranih

U EMEA području su: Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka, Ukrajina, Egipat, Turska, Južna Afrika, Maroko i Mauricijus.

U Aziji – Tihom okeanu su: Bangladeš, Kina, Indija, Indonezija, Malezija, Filipini, Šri Lanka, Tajland i Vijetnam, a u Južnoj Americi Argentina, Brazil, Čile, Kolumbija, Kostarika, Meksiko, Panama i Peru.

I zapazili ste, svakako, da na spisku za 2011. nedostaju razvijene zemlje, ali tu nije bilo nikakvih promena: Španija, Australija, Kanada, Irska, Izrael, Novi Zeland i Singapur.