Pljevlja: grad na tri reke

Odvajkada su Pljevlja bila poznata po mrkom uglju, jakoj drvnoj industriji, siru, zrelom kajmaku, ovčijoj pršuti, pečurkama, borovnicama…I tu se priča nekako završavala, a ova „varoš” na severu Crne Gore, ostajala je u senci Nikšića, Podgorice, Primorja. Skrajnuta od glavnih saobraćajnica na neki način bila su slepo crevo i mesto u koje se dolazilo samo ciljano. Zbog toga su raspoloživi potencijali i vrednosti ostajali daleko od šire javnosti i potencijalnih turista…

Na ovom području susreću se dve kulture, hrišćanstvo i islam, zbog čega su arhitektura, način života i običaji isprepletani u tom smeru. Negovanje tradicije dobrih komšijskih i građanskih odnosa sasvim je normalna stvar, otuda među njegovim stanovnicima vlada lep sklad bez obzira koje su vere ili nacije. Njihove duhovne oaze deo su bogatog kulturno - istorijskog nasleđa i objekti vredni pažnje prilikom boravka u Pljevljima.

„Najznačajniji pravoslavni verski objekat je manastir sv. Trojica sa izuzetno bogatom riznicom, drugom po veličini i sadržaju među riznicama u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U manastirskoj biblioteci čuvaju se primerci vrednih rukopisnih iluminiranih knjiga, retki primerci štampanih knjiga, kao i vredne knjige na pergament papiru iz 13 i 14 veka. Pored bogoslužbenih predmeta od zlata, srebra i drveta, čuvaju se još i vredna zbirka ikona, srebrom okovan štap Svetog Save... Nalazi se u prelepom ambijentu gradskog parka Vodice, a pored su konaci koji imaju određene smeštajne kapacitete. Najznačajniji verski objekat islamske arhitekture jeste Husein Pašina Džamija u samom centru Pljevalja. Podignuta je 1569. godine i sa minaretom visokim 42 metra, lepo izgrađenim šedrvanom i Sahat kulom visine 30 metara, jedan je od najvažnijih i najvećih spomenika islamske arhitekture na Balkanu. Otvorena je za posetioce i u njoj se pored interesantnih relikvija, čuva Kuran iz 16 veka ukrašen minijaturama sa pozlatom“, kaže Dragiša Sokić, direktor Turističke organizacije Pljevlja.

(/slika2)U deo lepota uverili smo se posetom Milet Bašte prelepog gradskog parka opevanog u pesmama Pljevaljskih tamburaša. Datira s kraja 19 veka kada su ga uredili austrougarski vojnici koji su boravili u Pljevljima. Parkovsku celinu upotpunjuje istoimeni restoran sa dosta mesta za sedenje, prostranom terasom, velikim parkingom, raznovrsnom i naravno odličnom gastronomskom ponudom. Zajedno sa parkom Vodice u kome su dva veštačka jezera, ribnjak i lepo osmišljen sportsko-rekreativni kompleks, nezaobilazno je mesto za uživanje u prirodi, posebno u vrelim letnjim danima.

„U Pljevljima se mogu videti i ostaci dva srednjevekovna grada - tvrđave. Prvi je Koznik u selu Kozica koji je bio grad tvrđava- zaštitnik rudnika. Ostaci grada stvaraju impozantnu sliku skladno izdignutih zidina sa visokim i strmoglavim liticama iznad Kozičke rijeke. Drugi je Kukanj, letnja rezidencija Hercega Stjepana Vukčića -Kosače, sa ostacima kula, osmatračnica, bedema. Do ovih lokacija vode markirane planinarske staze. Značajan je i lokalitet „Municipijum S”, nalazište iz rimskog perioda, nažalost za sada nedovoljno istražen. Prostire se na oko tri hektara u naselju Komini i posle Duklje (kod Podgorice) je drugo po redu nalazište iz rimskog perioda u Crnoj Gori. Na ovom lokalitetu danas se mogu videti otkrivene konture rimskog grada (bedemi, ulice, nekropole…), dok su pokretni predmeti pronađeni u toku dosadašnjih istraživanja smešteni u pljevaljski Zavičajni muzej, ističe Sokić za Putovanja.

U okolini Pljevalja u prelepom predelu sela Otilovići, preporučuje se poseta manastiru Dubočica, neposredno pored veštačkog jezera na reci Ćehotini. Datira iz 1570. godine, a poznat je i po tome što je u njemu šest godina službovao Sveti Vasilije Ostroški. U Đurđevića Tari, u zaseoku Luke oko kilometar nizvodno od velikog mosta nalazi se manastir sv.Arhangela Mihaila (14 vek). Nekad je u njemu radila prepisivačka škola i iz njega su bogoslužbenim knjigama snabdevane mnoge pravoslavne svetinje. Tu je i manastir Dovolja (15 vek), sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice. Ova dva manastira skoro su obnovljena, a zbog sadržaja i ambijenta kanjona reke Tare svakako ih treba posetiti.

Značajan pomak u razvoju turizma i broja posetilaca, prema Sokićevim rečima, očekuje se u narednom periodu, jer im u prilog ide otvaranje (polovinom decembra 2010.) modernog putnog pravca Risan-Žabljak, dužine 140 kilometara, a koji znatno skraćuje put do mora.

- To je trenutno jedna od kvalitetnijih saobraćajnica kod nas, spona između mora i planinske lepotice Durmitora. Značaj mu je utoliko veći što je putovanje do mora i nazad sada mnogo interesantnije jer put prolazi kroz najlepše delove Crne Gore. Zbog toga očekujemo da će bar deo putnika u tranzitu, na putu do mora odvojiti dan ili dva za boravak i posetu znamenitostima Pljevalja, zaključuje Sokić.

-----------------------------------------------------------

Jedan od najstarijih gradova u Crnoj Gori

Prvobitno naselje nekada (9 vek) je nosilo ime Breznik (po reci Breznici), a kasnije u 14 veku Pljevlja dobijaju sadašnje ime. U periodu turske vladavine Pljevlja dobijaju ime Taslidža, tas – kamen i lidža – banja, što u prevodu znači kamenica ili kamena banja, što je sve značilo zdravo mesto.

Senka Lučić