Edicija Srpska proza u prevodu u Lajpcigu

LAJPCIG – Na Sajmu knjiga u Lajpcigu, na kojem je Srbija ove godine zemlja u fokusu, predstavljena je edicija „Srpska proza u prevodu” beogradske izdavačke kuće „Geopoetika”.

Pre dve godine „Geopoetika” je pokrenula ediciju „Srpska proza u prevodu”, u kojoj se objavljuju romani savremenih srpskih pisaca prevedeni na engleski jezik.

Verzije na engleskom jeziku do sada je dobilo deset romana, među kojima su „Komo” (Lake Como) Srđana Valjarevića, „Hamam Balkanija” (Hamam Balkania) Vladislava Bajca, „Strah i njegov sluga” (Fear and Servant) Mirjane Novaković, „Fama o biciklistima” (The Cyclist Conspiracy) Svetislava Basare.

Na engleski su prevedeni i romani „Preljubnici” (Adulterers) Vide Ognjenović, „The Box” Slavoljuba Stankovića i „Ruski prozor” (The Rušian Window) Dragana Velikića.

Edicija obuhvata engleske prevode romana „Konstantinovo raskršće” (Constantine's Crošing) Dejana Stojiljkovića, „Sudbina i komentari” (Destiny Annotated) Radoslava Petkovića i „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” (Kaya, Belgrade and the Good American) Mirjane Đurđević.

Reč je o vrlo raznovrsnom izboru dela, koji reprezentuju bogatstvo savremene srpske književnosti, rekao je agenciji Beta direktor „Geopoetike” Vladislav Bajac i dodao da su prvi rezultati projekta, koji je pomoglo Ministarstvo kulture Srbije, bolji od očekivanih.

„Već imamo prve rezultate, imamo knjige koje se prevode na nekoliko jezika, od Slovenije, preko Turske, do Nemačke, a za nekolicinu knjiga imamo ponude, negde su potpisani ugovori, negde se pregovara i dogovara i nekolicina američkih izdavača je zainteresovano”, rekao je Bajac.

Tri romana: „Komo” Valjarevića, „Preljubnici” Ognjenovićeve i „Hamam Balkanija” Vladislava Bajca, uvršteni su u širi izbor za prestižno svetsko književno priznanje IMPACT Dublin, a o pojedinim delima pisali su ugledni kritičari iz SAD i Australije.

„Engleski se nametnuo kao jezik koji ima najveći broj potencijalnih čitalaca izvan Srbije, a osim što su prevodi na engleski namenjeni engleskom govornom području, posredno su namenjeni strancima koji žive i rade u Srbiji, diplomatama, srpskoj dijaspori, posetiocima međunarodnih skupova, školama jezika za strance i potrebama Ministarstva kulture Srbije”, objasnio je Vladislav Bajac.