Da cene ne zavise od neba

Strateška budućnost srpskog izvoza ne bi trebalo da se zasniva na primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji

Poljoprivreda je grana koja je značajno subvencionisana kod većine zemalja u koje izvozimo. Da bi se cenovno takmičili na njihovim tržištima, mi bi takođe trebalo značajno da subvencionišemo poljoprivredu. Problem leži u tome što bi ove subvencije plaćali srpski poreski obveznici u korist potrošača na tržištima na koja izvozimo poljoprivredne proizvode.

Stoga bineselektivno zasnivanje strategije izvoza na poljoprivredi kao grani moglo da se pretvori u strateški promašaj. Poljoprivreda može da postane važan deo izvozne strategije u segmentima koji obuhvataju proizvode višeg stepena obrade i finalne proizvode gde je relativno učešće subvencija u ukupnoj ceni manje.Primarni proizvodibi takođe mogli da budu važan segment izvoza u slučajevima kadabez većih subvencija možemo da postignemo izvoznu cenovnu ili kvalitativnu konkurentnost. U svakom slučaju,bilo bi pogrešno da strategiju srpskog izvoza zasnivamo neselektivnona poljoprivredi kao grani proizvodnje, u kojoj bi se visoko subvencionisala primarna proizvodnja kaoglavni izvozni adut poljoprivrede.

Naš osnovni cilj u poljoprivredi trebalo bi da bude stabilizacija proizvodnje i cena

Analiza NBS, objavljena u Izveštaju o inflaciji iz novembra 2010, pokazala je da cene hrane u Srbiji nisu mnogo različite u odnosu na druge evropske zemlje.Ali za razliku od njih, ovde su cene mnogo nestabilnije. Štaviše, analiza NBS pokazuje da bi inflacija u Srbiji na kraju 2010. godine bila u okviru cilja NBS da nije bilo drastičnog rasta cena hrane u drugoj polovini godine (videti grafikon). Čak i da je rasta cena hrane bilo, ali na nivou rasta u drugim uporedivim zemljama, inflacija bi verovatno ostala u granicama postavljenog inflacionog cilja za 2010. godinu (šest, plus-minus dva odsto).

Kako možemo da stabilizujemo poljoprivrednu proizvodnju i cene?

Prvo, ulaganjima u tehnologiju zaštite proizvodnje od vremenskih neprilika.Ulaganje u, naprimer, mreže za odbranu od grada, staklenike, sisteme za odvodnjavanje i slično omogućiće u lošoj poljoprivrednoj sezoni veću proizvodnju i time niže cene poljoprivrednih proizvoda. Naravno, pošto ovo ulaganje košta, to takođe znači da će cene u rodnoj poljoprivrednoj sezoni biti više nego što bi bile bez mreža za odbranu od grada, staklenika ili sistema za odvodnjavanje. Ali, niže cene u lošoj sezoni i više cene u rodnoj sezoni će postići cilj – stabilizaciju cena i inflacije.

Drugo, anticikličnom politikom robnih rezervi ili stabilizacionog fonda.Robne rezerve se kod nas tretiraju isključivo kao interventne, tj. u funkciji stvaranja zaliha robe za krajnju nuždu poput slučajeva velikih prirodnih katastrofa ili rata. U mnogim zemljama, međutim, robne rezerve (tj. stabilizacioni fond)aktivno stabilizuju ponudu poljoprivrednih proizvoda i njihove cene na tržištu, tako što kupuju proizvode kada su jeftini (dakle u rodnim sezonama) i prodaju ih kada su skupi (u lošim sezonama). Na ovaj način poboljšava se ponuda u lošim sezonama, a time se i cene smanjuju, a raste tražnja u rodnim sezonama, čime su tada i cene nešto više. Dakle, stabilizacioni cilj je postignut, a i državni budžet bi mogao nešto da zaradi na cenovnoj razlici.

Treće, anticikličnom uvoznom politikom. Izuzetno visoke carine i prelevmani na uvoz hrane štite naše poljoprivredne proizvođače, ali onemogućavaju stabilizacioni efekat na cene i ponudu hrane koji bi uvoz mogao da ima. Uvoz jeste jedan od načina kojim bi mogle da se umanje velike nestašice nekih proizvoda (poput nedavne nestašice mleka). Tačno je i da treba štititi naše poljoprivredne proizvođače, ali ne treba u potpunosti zanemarivati ni naše potrošače, kojima bi manje nestašica i niže cene dobrodošle. Nadležna ministarstva trebalo bida protresu inače vrlo zamršenu i netransparentnu šemu prelevmana i carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju. Na sreću, u ovome će pomoći i naša obaveza da postepeno (u naredne četiri godine)ukinemo uvozne carine kroz proces pridruživanja Evropskoj uniji.

Četvrto, anticikličnom izvoznom politikom. Kada su cene poljoprivrednih proizvoda na svetskim tržištima izuzetno visoke, kao što je to slučaj ove godine zbog velikih prirodnih nepogoda širom sveta (veliki požari u Rusiji), primena izvoznih carina mogla bi da dovede do stabilizacije ponude i cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Iako su ove mere nepopularne i komplikovane za sprovođenje, ne bi ih trebalo u potpunosti otpisati kada je poljoprivredna sezona u svetu izuzetno loša. U tom slučaju naš preveliki izvoz može da dovede do nepotrebnih nestašica, premale ponude i previsokih cena poljoprivrednih proizvoda unutar Srbije. Poljoprivredna sezona 2010. godine je primer ove situacije.

Peto, stabilizacija proizvodnje i cena može seostvariti antimonopolskom politikom. Ukoliko se dozvoli formiranje monopola bilo gde u lancu od poljoprivrednih proizvođača do finalnih potrošača – „džaba smo krečili”. Svi napori za stabilizaciju ponude i cena poljoprivrednih proizvoda u jednom segmentu bili bi poništeni ukoliko postoji monopol u bilo kom drugom segmentu pomenutog lanca. Sigurno je da je postojao prostor za efikasniju antimonopolsku politiku u Srbiji u poslednje dve decenije i da taj prostor jošpostoji. U tom pogledu bilo bi dobro da se nešto brzo i očito poboljša.

Na kraju, dalji razvoj robnih berzi, a pogotovo razvoj tržišta fjučersa doveo bi do izvesnije cene i za proizvođače i za kupce primarnih poljoprivrednih proizvoda i time povećao stabilnost cena hrane u Srbiji. Fjučers je instrument kojim kupac poljoprivrednih proizvoda unapred kupuje novi rod,na primer pšenice,pre nego što vremenski uslovi dovedu do mogućeg naglog skoka ili pada poljoprivrednih cena.

Pomenute mere su neke od makroekonomskih mera prvenstveno usmerenih na stabilnost poljoprivredne proizvodnje i cena. Eksperti poljoprivredne politike će sigurno navesti i niz drugih mera u cilju povećanja efikasnosti i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje, što bi vodilo podizanju opšteg nivoa proizvodnje i snižavanju opšteg nivoa cena hrane. Ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, edukacija i informisanost poljoprivrednih proizvođača, zadrugarstvo, primena Zakona o javnim skladištima, donošenje Zakona o robnim berzama – neke su od takvih dodatnih strukturnih mera.

Autor je viceguverner NBS