Reprogram kredita uz podršku države

Poslednjih nedelja se aktuelizovala tema reprograma kredita građana koje priprema Vlada Republike Srbije kao podršku prevazilaženju otežane otplate kredita poslovnim bankama. Još uvek nema detaljnijih informacija o načinu na koji će ova mera biti sprovođena, ali u prethodnim godinama su slične mere bile sprovođene, te su očekivanja da će i najavljene mere biti slične.

Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije su od početka svetske ekonomske krize sprovele nekoliko programa koji su imali za cilj rasterećenje građana zaduženih kod poslovnih banaka i podršku pokretanju privrede kroz povoljnosti u zaduživanju građana. Povoljno kreditiranje kupovine vozila proizvedenih u Srbiji, reindeksiranje kredita indeksiranih u švajcarskim francima bez naknade, potrošački krediti za robu proizvedenu u Srbiji i dinarski gotovinski krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom su programi koji su mnogim zaduženim građanima olakšali otežanu otplatu kredita ili prekinuli nemogućnost zaduživanja zbog nepovoljnih kamatnih stopa. Subvencionisanje stambenih kredita je višegodišnji program, koji se u određenoj meri menja svake godine, ali koji je do sada hiljadama građana omogućio rešavanje stambenog pitanja.

Kako je inicijalno najavljeno, reprogram bi se odnosio na dugoročne kredite, što znači da se pomoć države neće odnositi na korisnike kreditnih kartica, dozvoljenih minusa po tekućem računu, kratkoročnih gotovinskih kredita i sličnih kreditnih zaduženja.

Najavljene povoljnosti kod reprograma kredita će verovatno biti zasnovane na nekoj vrsti refinansiranja postojećih kredita ili na odlaganju otplate u određenom periodu. Zbog aktuelnosti dinarskih kredita, moguće je da će država u određenoj meri podsticati i reindeksiranje kredita u stranoj valuti u dinarske kredite.

Refinansiranje postojećih kredita bez dodatnog zaduživanja je vrsta reprograma koja podrazumeva produženje roka otplate kredita, preuzimanje dela otplate kamate od strane države ili subvencionisanje dela kamatne stope od strane države.

Produženje vremena otplate kredita po pravilu smanjuje visinu mesečne rate kredita, ali i povećava ukupno plaćen iznos kamate na kredit. Tako, ukoliko bi se zadržali svi isti ostali uslovi kredita, kredit uzet na dve godine, mogli biste da refinansirate na period otplate od pet godina i da plaćate dva puta nižu mesečnu ratu. Ovakav način refinansiranja bi, ipak, povećao ukupno plaćenu kamatu na kredit, zbog dužeg roka otplate. Uprkos ovome, velikom delu kreditno zaduženih građana odgovara niža mesečna rata, što čini ovu vrstu refinansiranja vrlo atraktivnom. Da biste izbegli greške u refinansiranju na duži rok, vrlo je važno da efektivnu kamatnu stopu refinansirajućeg kredita uporedite sa efektivnom kamatnom stopom postojećeg kredita. Univerzalnog pravila nema – ukoliko vam je neophodno smanjenje mesečne rate zbog nemogućnosti redovnog izmirivanja obaveza po postojećim uslovima, preporučljivo je refinansirati kredit na duži rok otplate; ukoliko ste u mogućnosti da otplaćujete postojeću mesečnu ratu kredita redovno, nije preporučljivo produžavati rok otplate, jer ćete na taj način platiti višu cenu kredita i duže ostati kreditno zaduženi.

Ako bi novim programom podrške država preuzela deo otplate kamate ili subvencionisala deo kamatne stope, takva vrsta refinansiranja, odnosno reprograma bila bi pravi poklon za sve zadužene građane. U ovom slučaju bi svi koji su zaduženi dobili značajno relaksiranje uslova otplate, uz uslov da se dodatno ne zadužuju.

Reindeksiranje kredita sa valutnom klauzulom je mera koja je već sprovođena u jednom modalitetu do sada. Pre dve godine Narodna banka Srbije je sa poslovnim bankama sprovela akciju reindeksiranja kredita indeksiranih u švajcarskim francima bez naknade. Novim programom bi veoma zastupljeni krediti indeksirani u evrima mogli pod povoljnijim uslovima biti reindeksirani u dinarske kredite. Problem i opasnost kod ovakve vrste pomoći mogla bi biti kamatna stopa, koja je još uvek osetno veća kod dinarskih kredita nego kod kredita sa valutnom klauzulom. Međutim, ovakve vrste refinansiranja su već prisutne kod pojedinih poslovnih banaka i moguće ih je sprovesti i bez podrške države. Ukoliko bi novi program Vlade Republike Srbije podrazumevao ovako nešto, verovatno bi akcenat bio stavljen na smanjenje troškova refinansiranja ili subvencionisanje dela kamate na nove dinarske kredite.

Nestabilnost kursa i slabljenje dinara su uticali na većinu građana da u kredite indeksirane u stranoj valuti refinansiraju dinarskim kreditima. U ovom slučaju je kamatna stopa po pravilu veća, ali efekti promene valute kredita koji se refinansira su često jači od negativnih efekata više kamatne stope, jer ovakvim refinansiranjem se oslobađate valutnog rizika od promene kursa dinara tokom otplate.

Jedan od najčešće sprovođenih načina reprograma kredita u praksi je odlaganje otplate kredita u određenom periodu. Za razliku od grejs perioda, koji podrazumeva da se nakon odobrenja kredita, dužnik u određenom periodu oslobodi plaćanja mesečnih rata, odlaganje otplate kod reprograma se pojavljuje tokom otplate kredita. Odlaganje otplate je poznato i pod nazivom moratorijum i poslovnim bankama je dozvoljeno da ga sprovode svojom poslovnom politikom kod kredita građanima. U praksi, međutim, poslovne banke gotovo da i ne koriste ovaj način kao podršku prevazilaženju finansijskih problema zaduženih građana.

Ukoliko bi Vlada Srbije u saradnji sa poslovnim bankama sprovela neku vrstu moratorijuma na otplatu kredita, građani bi dobili mogućnost da u određenom periodu stabilizuju svoje finansije i kasnije nastave sa redovnom otplatom kredita. Ovakav model pomoći države bi verovatno podrazumevao preuzimanje otplate kredita od strane države u određenom periodu, a građani bi kasnije ovu pomoć vratili u boljoj ekonomskoj situaciji.

Na kraju je vrlo bitno napomenuti da postoji mogućnost da reprogram ili refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima mogu izvršiti samo građani koju imaju urednu kreditnu istoriju u izveštaju Kreditnog biroa. Sve poslovne banke, nezavisno od toga da li je reč o banci kod koje već koristite kredit ili ne, zahtevaju da klijent ima redovno izmirivanje obaveza u protekle tri godine. To podrazumeva da u navedenom periodu nije bilo kašnjenja u otplati kredita većeg od 60 dana. Zbog toga se potrudite da ovakva kašnjenja nemate u svojoj kreditnoj istoriji.