Klik bez miša i tastature

U Srbiji se proda 1000 računara dnevno, rezultat je nedavnog istraživanja firma „Mineco”. To bi trebalo da znači da Srbija godišnje dobije novih 365.000 računara. Ne razmatrajući uopšte da li je ta brojka tačna ili ne, postavlja se pitanje kako i na koji način su ti računari kupljeni, i šta je bilo ključno pri kupovini. Recimo, da li je to lepota, možda preporuka poznanika koji se razumeju u to, možda cilj da bude jači od komšijinog ili nešto sasvim četvrto. Prava kupovina (ne samo) računara podrazumeva da se prvo dobro definišu potrebe budućih kupaca. Međutim, čak i ako se dobro definišu potrebe, neukom čoveku je danas, „u šumi” računara raznoraznih „oblika i pojava”, potreban iskusan indijanski vodič da bi se snašao. Ili nije?

Verovatno su vam poznate dve osnovne klase računara – stona (nazivaju je desktop) ili prenosna (nazivaju je laptop ili noutbuk). Do samo pre koju godinu, bilo je prilično lako izabrati između ova dva: ako kupujete računar, recimo, isključivo za kuću, kupujete desktop varijantu, a ako ste „pokretni” i putujete dosta, laptop je pravi izbor. Međutim, to se danas dosta promenilo. Trenutni modni trend na tržištu računara predstavljaju tablet modeli. Radi se o računaru koji najlakše možemo opisati kao istrgnuti monitor sa nekog laptop računara. Ekran je osetljiv na dodir i na njemu se može kucati, pa zbog toga nije potrebna tastatura. Za tablet računare neki kažu da su to samo uvećani mobilni telefoni i nisu daleko od istine. Međutim, koja je njihova namena? Osim što su prenosivi kao i laptopi, oni su lakši za upotrebu prilikom samih putovanja (recimo, čitanje knjiga i gledanje filmova), a komforniji su za rad od mobilnih telefona zbog većeg ekrana. Sve u svemu, danas je gradacija klasa prenosnih računara usložena, jer se proizvođači trude da pokriju sve potrebe i svako mesto na kome se mogu naći.

Takođe, imamo pametne mobilne telefone koji nisu ništa drugo nego mali računari za ruku (nekada smo ih zvali palm-top) sa dodatnom opcijom mobilnog telefona. Naravno, tu je i još nekoliko lepih opcija poput digitalnog fotoaparata (kamere) i MP3 plejera. Slede ranije pomenuti tablet računari, pa onda takozvani noutbuk računari (laptop računari sa manjim ekranima i „osakaćenim” karakteristikama) koji služe gotovo samo za rad sa tekstom i Internetom. Po gradaciji, trebalo bi da tu slede klasični laptopi, ali su se i oni vremenom „razvrstali” na nekoliko podvrsta. Pomenućemo samo takozvanu klasu desktopreplacement, glomazne i teške laptope čiji je osnovni cilj da zamene klasično desktop rešenje u vašoj sobi.

Dakle, prenosivi računari su pokrili svaki segment potreba prosečnog korisnika, a da ne pominjemo specijalizovane računare za samo jednu funkciju (recimo, čitači elektronskih knjiga, koje korisnik skida i kupuje na Internetu). Uopšteno, najveća mana prenosnih računara je teška izmenljivost komponenti (ukoliko želite da ga „pojačate”, na primer) ali je i to danas postalo irelevantno. Njihov vek u kome će sigurno zadovoljiti vaše potrebe traje najmanje tri do četiri godine, a to je otprilike identično ciklusu kada smo kupovali nove desktop računare (ili makar menjali vitalne komponente starog). Sasvim je sigurno da je prenosivost pobedila i da će se ovakvi računari sve više prodavati. Stoga, prvo dobro razmotrite svoje potrebe, pa onda razmislite o kupovini neke klase prenosivog računara.

* Autor je glavni urednik „Sveta kompjutera”