Sedam kao sedamdeset

Niš – Krajem prethodne sedmice rukovodstvo jednog niškog građevinskog preduzeća ponovo, i po ko zna koji put, zatražilo je od nadležnih organa Srbije da reše ogroman problem oko putarine na delu auto-puta kroz našu zemlju od Doljevca do Grdeličke klisure. U ovom preduzeću ispričali su za „Politiku” da su svi dosadašnji pokušaji bili bezuspešni, a da je problem iz dana u dan sve veći:

– Prilikom otvaranja deonice od Niša prema srpsko-makedonskoj granici određeno je da se od naplatne rampe kod Doljevca putarina plaća po kategorijama vozila – od motocikla, preko putničkih automobila do kamiona, drugih teretnih vozila i autobusa. Za svaku kategoriju formirana je posebna cena i ona je ista od naplatne rampe do kraja auto-puta. To znači da se za putničko vozilo koje ide ka jugu na samoj rampi plaća 190 dinara, a za kamion 1.130 dinara i da se za tu plaćenu putarinu koristi auto-put do ulaza u Grdeličku klisuru, Ista cena važi i za sva vozila koja dođu na naplatnu rampu iz suprotnog pravca. Naš problem je u tome što kamionima koristimo samo sedam kilometara auto-puta, od naplatne rampe do isključenja kod Brestovca, gde se nalaze naše separacije peska, odnosno sedam kilometara od uključenja na auto-put kod Brestovca, do naplatne rampe kada se naši kamioni vraćaju u Niš. Za tu malu deonice, koja je deseti deo trase, mi plaćamo punu cenu od 1.130 dinara za svaki kamion – rekli su nam u ovom građevinskom preduzeću u Nišu.

Ovo i mnoga druga niška građevinska preduzeća koja imaju svoje separacije peska južno prema Leskovcu, a skoro su sva uključena u izgradnju i aktuelnu rekonstrukciju ulica i novih bulevarskih saobraćajnica u gradu ili izgradnju novih fabričkih pogona stranih investitora, dnevno angažuju i po stotinu kamiona da prevezu pesak i šljunak sa separacija pored Južne Morave do gradilišta u Nišu.

– Dnevno i do 200-300 hiljada dinara, odnosno nekoliko hiljade evra dajemo samo na ime putarine za tih sedam kilometara auto-puta jer plaćamo punu cenu za svako vozilo koje pođe prema separaciji i za svako još toliko koje se sa separacije vraća u Niš. Po Zakonu o saobraćaju, jer je kažnjivo, ne smemo da koristimo lokalne i regionalne puteve, kako ne bi bili oštećeni, već samo auto-put. Svakako treba platiti jer se od prikupljene putarine održava ova saobraćajnica, ali je neshvatljivo i paradoksalno da se za jedan kamion, koji se uključi na auto-put, mora platiti ista cena bez obzira da li ide, kao mi, sedam ili svih 70 kilometara do Grdeličke klisure. Mesečno izdvajamo više za putarinu, nego za gorivo i doprinose na plate zaposlenih – rekli su nam niški putari i ostali građevinari.

Predlog ovih niških građevinskih firmi je da se problem reši na najprostiji način – da se na postavljenim naplatnim rampama na svim izlazima sa auto-puta dele kartice kao za auto-put od Niša do Beograda. Tako će oni koji koriste saobraćajnicu u celoj dužini plaćati punu, a oni koji kraće putuju, manju putarinu. Nestalo bi nezadovoljstva, ne bi se kamioni švercovali regionalnim i lokalnim putevima i uništavali ih izbegavajući plaćanje putarine, a i uštede bi bile velike.