I Fina pamti prvo zlato "plavih"

Od izveštača "Sportskog žurnala"

Melburn, 19. marta – Specijalno izdanje Svetske plivačke federacije (Fina) posvećeno Svetskom prvenstvu u Melburnu bavi se i istorijom, zanimljivostima s dosadašnjih takmičenja od Beograda 1973. do Montreala 2005. Plivanje je uvek u prvom planu i samo je jednom u senci vaterpola. Sa šampionata u Madridu 1986. glavna tema je čuveni finale između Jugoslavije i Italije:

"To je bio istorijski susret, izuzetno uzbudljiv, spektakularan i najdramatičniji ikad odigran. Počeo je 22. avgusta u 20,30 č i trebalo je da se završi oko 22. Međutim, počeo je kasnije, oko 22 i završio se posle osam produžetaka posle ponoći".

Opisuju se dramatični trenuci meča. Vođstvo Jugoslavije s 9:7 zahvaljujući golovima Vasovića u prvom produžetku, a onda je Kampanja postigao dva i izjednačio. I tako dalje do samog finiša kada je Milanović golom u poslednjem sekundu doneo zlato "plavima".

"Tačnije ostale su još tri desetinke do kraja utakmice", precizira se u tekstu.

Evo šta je Fina izdvojila za nezaborav sa svetskih prvenstava:

BEOGRAD 1973: Stiv Holend, čudo od deteta. Sa 15 godina je osvojio zlato na  1.500 i postavio svetski rekord.

KALI 1975: Širli Babašof pobedila čuvenu Korneliju Ender na 200 slobodno.

BERLIN 1978: Američki plivači osvojili 20 zlatnih medalja i postavili devet svetskih rekorda.

GVAJAKIL 1982: Zvezdani dani Mihaela Grosa (Zapadna Nemačka) i Vladimira Saljnikova (SSSR).

MADRID 1986:  Finale vaterpolista Jugoslavija – Italija.

PERT 1991: Prva zvezda bio je Mađar Tamaš Darnji, ali je pažnju privukla dvanaestogodišnja kineska skakačica Vu Minsija.

RIM 1994: Kinesko čudo u ženskom plivanju – 12 zlatnih medalja i pet svetskih rekorda, a zapamćena je i Nemica Franciska Van Almzik, koja je ušla u finale na 200 slobodno zahvaljujući odustajanju Dagmar Haze i plivajući u osmoj stazi ne samo što je postala svetska prvakinja, nego je oborila i svetski rekord.

PERT 1998 – Nijedan svetski rekord, Australijanac Majkl Klim osvojio sedam medalja, a četiri zlata pripala Amerikanki Dženi Tomson.

FUKUOKA 2001 – Australijanac Jan Torp osvojio šest zlatnih medalja.

BARSELONA 2003 – Amerikanac Majkl Felps pet zlatnih medalja i isto toliko svetskih rekorda.