I srpski i svetski

U moru sportskih priznanja, naš najbolji teniser Novak Đoković zaslužio je još jedno, po sopstvenom priznanju, najznačajnije u životu. Patrijarh srpski Irinej uručio mu je Orden Svetog Save prvog stepena, najviše odlikovanje koje Srpska pravoslavna crkva dodeljuje za dobročinstva i posvećenost veri. Nije poznato da li je Đoković najmlađi dobitnik ordena za „delatnu ljubav prema majci Crkvi”, ali nema nikakve sumnje da je svesrdnim i istrajnim pomaganjem svom narodu i svetinjama, naročito na Kosovu i Metohiji, svoj sportski identitet uzora i pozitivnog primera podigao na nivo nacionalnog.

Naravno, to se nije dogodilo „preko noći”, ni napadno marketinški, snagom medija, već postepeno, zahvaljujući moći roditeljske i božanske ljubavi, toj čudesnoj „vertikali” koju su Đokovići prenosili s pokolenja na pokolenje. Od vrleti na kojoj su ponikli nadomak Nikšića, preko Metohije, Beograda, do svetskih meridijana, slaveći krsnu slavu Svetog arhanđela Mihajla i pomažući onima u nevolji.

Iako nije u duhu vere da se nabrajaju Novakova dobročinstva, teško je ne pomenuti njegovu iskrenu brigu za ljude u nevolji, ma gde bili i ma kom narodu pripadali, kao i posebnu posvećenost mališanima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Preko fondacije „Naša Srbija” stipendirao je decu, pomogao u kupovini ambulantnih vozila za bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. U nekoliko navrata pomagao je Hilandar, Svete arhanđele kod Prizrena i ostale svetinje. Posle osvajanja Masters turnira u Indijan Velsu priložio je sto hiljada dolara za otkup zemljišta pored manastira Gračanica, ali pomagao i deci ometenoj u razvoju u Banjaluci, postradalima od zemljotresa u Kraljevu, poplava u lozničkom kraju...

Pokazao je izuzetnu solidarnost i sa narodom Japana posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija. Na flasterima kojima je bandažirao koleno na Indijan Velsu, svojeručno je napisao „Podrška Japanu”, uputio apel svima koji mogu da pomognu i inicirao humanitarni fudbalski meč u Americi, čiji je prihod uplaćen Crvenom krstu Japana.

Sve navedeno doprinelo je da Novak Đoković danas predstavlja mnogo više od pukog sinonima za vrhunskog sportistu. Njegovi gestovi na terenu i izgovorene reči posle sjajnih pobeda odišu retkim ljudskim i moralnim vrlinama, patriotizmom koji malo koga ostavlja ravnodušnim. Njegov svetski format i lik i nesvakidašnje nacionalno dostojanstvo – pokazuju da nema ničeg lošeg ako se brani i voli svoje, a poštuje i ne ugrožava tuđe. Zato je postao imenitelj rasute nacionalne energije diljem sveta, sportista i čovek koji ruši tabu da je sve što ima takav prizvuk automatski loše, neuspešno, necivilizovano, zastarelo i dekadentno.

Mirko Stojaković