Od Noja do Avnoja

Valjevo – Novi savremeni pristup muzejskoj aktivnosti u čijem središtu je posetilac, dobro koncipirani marketing i stalna promocija, neke su od ključnih tačaka oslonca koje su Narodni muzej u Valjevu svrstali u red jednog od najuspešnijih u Srbiji. U prošloj godini  zabeležena je poseta od 26.000 građana zbog čega je ova ustanova ponela epitet „kolubarskog Luvra”.

Narodni muzej u Valjevu ima pet zbirki od kojih je arheološka sa 30.000 predmeta najbrojnija, numizmatička sadrži 5.000, istorijske zbirke sadrže 12.000 predmeta i eksponata, u etnografskoj ih je 1.500 i umetničkoj 900. Inače, u dva objekta nalazi se po jedna stalna postavka. U centralnoj zgradi je posebno privlačna postavka „Treća dimenzija prošlosti – pogled u budućnost”, u okviru koje je, kako kažu ovde, obuhvaćeno sve od Noja do Avnoja, dok je u Muselimovom konaku utaborena postavka „Seča knezova i Valjevska nahija u Prvom i Drugom srpskom ustanku”. U muzejskoj ponudi nalazi se i restaurirana Kula Nenadovića kao i postavka posvećena delu slavne srpske pesnikinje Desanke Maksimović u Brankovini.

–Jedan od ključnih segmenata u našem konceptu je da ne pravimo sadržaje i priče koje će se nama zaposlenima svideti nego po meri posetilaca do čijeg „ukusa” dolazimo stalnim istraživanjima takozvanog ponašanja potrošača, anketama i direktnim razgovorima. Primeri takvog prilaza konkretno se mogu videti prilikom posete dvema stalnim postavkama koje uz izložene predmete i eksponate imaju kvalitetnu podršku kroz zvučne i svetlosne efekte i naraciju vodiča u savršenoj digitalnoj tehnici. Naprosto, mi smo prihvatili aktuelnu maksimu i svetski trend da ’proizvod muzeja nije više samo predmet i informacija o njemu, već pre svega doživljaj koji posetilac ponese iz naše ustanove – objašnjava magistar Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu. Ovdašnji muzej evidentirao je 2003. godine 4.000 posetilaca. Istovremeno na društvenoj mreži Fejsbuk valjevski muzej ima na dva profila oko 10.000 prijatelja.

Budo Novović